Veliki "grobar" odmalena

Pre nego što je uskočio u muzičke vode i rekao „hip-hop”, otac Stojan ga je na obali crnogorskog primorja naučio kako da glasno uzvikne - Partizan, a da se čuje do Stadiona JNA. Tek sa 17 godina prvi put je kročio u fudbalski hram kluba iz Humske i tamo se dugo molio za jednu duplu krunu. I dočekao ju je... Sezonu koja je za nama proslavio je u društvu fudbalera i legendi crno-belih, imao je počasno mesto među zvanicama.

- Otac i brat su mi preneli ljubav prema klubu još kad sam imao četiri godine. Kod nas u kući se uvek gledao Partizan. Prvi put sam na utakmicu otišao uoči punoletstva, jer sam iz Kotora, pa nisam bio u prilici da skoknem do JNA. U Beograd sam tada došao zbog operacije koja je trebalo da bude veoma komplikovana, pa me je moj Stojan, inače dopisnik lista „Sport”, poveo na stadion da pratim okršaj crno-belih i OFK Beograd. Doktori su rekli da ću možda preživeti operaciju, pa je on želeo da mi ispuni želju da uživo pratim moj Partizan. Bio sam oduševljen atmosferom na stadionu i količinom pozitivne energije - priseća se Nigor.

 Fudbal nekad i sad?

- Nažalost, nekako je sve izgubilo smisao. Sport se pretvorio u biznis i politiku i stalno slušamo neka prepucavanja, neke negativne stvari. Najviše me nervira činjenica što klub ne može da zadrži dobre igrače koje ima. Zbog finansijskih problema stalno se prodaju igrači i zbog toga možemo samo da sanjamo o Ligi šampiona.

U poslednje vreme te slabije viđamo na stadionu i na košarkaškim mečevima u „Pioniru”?

- Prestao sam da dolazim na košarkaške utakmice, a i na fudbalskim sam sve ređe. Zato što su u dvoranu i na stadion počeli da dolaze ljudi za koje nisam ni znao da su „grobari”. Kada ste pravi partizanovac i primetite da neki dolaze da bi pozirali, onda izgubite volju da pratite klub. Tako je i u muzici... Jednostavno ne želim da se mešam sa ljudima koji žele da budu u nekom istom košu, a tu ne pripadaju. Tu su radi pozeraj da bi bili primećeni. Zbog toga mečeve pratim kod kuće.

Koliko su te Partizanom „trovali” prijatelji braća Saveljić?

- Imam Nišin crno-beli dres, a i njegov brat, pokojni Nebojša, bio je veliki partizanovac. Saša Ćurčić takođe... Inače, moja supruga je sestra Predraga Pažina, bivšeg fudbalera Partizana, pa sam i sa te strane u toj priči. U svakom slučaju, volim svoj klub. I kada mu ide loše i kada je šampion. To je moj Partizan - zaključuje Nigor.