Uzdanica Partizana ISPRIČAO NEPOZNATO o poznatom: Musliman - kapiten Izraela!
„Svi znaju koliko je politička situacija u mojoj zemlji zamršena. To što sam nosim traku u reprezentaciji jeste sjajna stvar - poen više, velika čast. Srbi i Izraelci imaju veoma sličan mentalitet“, priča za „Alo!“ fudbalera Partizana
FK Partizan
U priči i Bibarsu Nathu osnovna je stara, ali uvek vredna floskula - njegove lopte imaju oči! Čak i na treningu kada je na programu ševa. Izaziva uzdahe saigrača, ali i stručnog štaba Partizana, čije je suvo zlato. Igrač i profesionalac kakav se nikada pre nije pojavio na našim prostorima.
Rođeni lider i pobednik ima zaista zanimljiv i buran sportski život. Iz privatnog ugla uvek je staložen i nikada ne podiže glas. Legenda je izraelskog fudbala i njihovog nacionalnog tima, ali ne i prvi Izraelac u redovima crno-belih. Pre njega bio je trener Avram Grant, a dosta se posluje i sa Pinijem Zahavijem.
Na početku da otklonimo dilemu. Kako je vaše pravo ime jer se pojavljuje nekoliko opcija u sredstvima informisanja?
- Bibars je ime koje je pravo i koje piše u pasošu, mada je bilo još varijanti - kaže uz osmeh za „Alo!“ Natho.
Čerkez iz Izraela
Natho je pripadnik čerkeskog naroda. Ima ih oko četiri miliona. Čerkezi su starosedeoci na severozapadnom Kavkazu. Pretežno su naseljeni u Turskoj, Rusiji, Jordanu i Siriji. Većinom su islamske veroispovesti, a govore čerkeskim jezikom, koji spada u severozapadnokavkasku porodicu jezika.
Vi ste prvi fudbaler muslimanske veroispovesti kapiten Izraela! Ko zna kakva je politička situacija u tom delu sveta, ovaj podatak vredan je pažnje.
- Svi znaju da je politička situacija u Izraelu zamršena i mnogi je ne razumeju iako decenijama traje. Za mene je to što sam kapiten sjajna stvar. Poen više, ali i velika čast. Kada su mi rekli da sam prvi musliman predvodnik nacionalnog tima, nisam bio iznenađen, ali tada sam shvatio da fudbal može sve na svetu da promeni, i to nabolje.
Počeli ste u Hapoelu, igrali u Rusiji, za Rubin, pa u Grčkoj za PAOK, usledio je povratak u Rusiju u CSKA, a bili ste i u Olimpijakosu. Interesantno, kada se zna da su navijači PAOK-a i CSKA u bratskim odnosima s Partizanovim, a da Olimpijakosovi preferiraju Crvenu zvezdu?
- Ispašće da prekrajam istoriju - ponovo je razvukao osmeh Izraelac. - Ništa nisam znao o tome dok nisam stigao u redove Partizana. Lep je osećaj kada nekoga povezuješ. Vodio sam naslednika na stadion Partizana, gde inače trenira, i videli smo ogroman grafit CSKA, koji me je podsetio na sjajan period života i karijere u Moskvi.
A saigrači iz Srbije vas prate u stopu?
- U CSKA sam igrao sa Zoranom Tošićem, u Olimpijakosu sa Jagošem Vukovićem, a oni su iz tabora večitih rivala. Sa Jagošem se redovno čujem i porodični smo prijatelji. Deca su nam se družila. Zaključio sam da Srbi i Izraelci imaju veoma sličan mentalitet, a Tošić je bio jedan od najbitnijih faktora prilikom dolaska u Partizan.
Tragedija odnela desetku
Objašnjava nam i zašto je izabrao šesticu a ne desetku na dresu.
- Tužna je to priča. Nosio sam desetku, a onda su mi u saobraćajnoj nesreći nastradale dve sestre od ujaka. Imao sam 15 godina. Jedna je bila reprezentativka u košarci i nosila je broj šest. Zbog nje sam ga izabrao, mada je u Rubinu bio zauzet, pa sam nosio 66. Uskoro ću i na Instagramu da promenim u „Bibars6“, a ne 66.
Lako ste se prilagodili na Partizan?
- Odmah sam rekao da sam spreman za 45 minuta i svi su bili šokirani. Uopšte nisam prošao pripreme! Mene drži mentalitet, radne navike i sportski život. Od prvog momenta se sjajno osećam, a tu udela ima i iskustvo. Ipak su mi 32 godine. Puno mi je pomogao Tošić, poznajem i golmana Stojkovića. Tu su i rukovodioci i navijači, sa kojima sam odmah uspostavio briljantan kontakt.
A na odnose koji vladaju među navijačima crno-belih?
- Znam da su razjedinjeni i to prvi put vidim. Čudna situacija. Molim ih da se ujedine jer nam je njihova podrška neophodna za osvajanje trofeja.
Srbi izvinite, ali želim na EP
Dotakli smo se i Evropskog prvenstva 2020. godine...
- Realno je da Srbija i Izrael prođu baraž, pa da u direktnom duelu odlučuju o putniku na EURO. Mislim da bi šanse tada bile fifti-fifti. Izvinjavam se, voleo bih da mi pobedimo - smeška se Natho. - Neće biti lako, imamo Škotsku u gostima.
Ugovor vam ističe za dve i po godine?
- Tako je na papiru, ali fudbal je pun iznenađenja i preokreta. Ako baš insistirate, poslušaću osećanja, a ona kažu da ću ostati u Partizanu i duže od aktuelnog ugovora!
Da li vas i dalje boli eliminacija iz Lige Evrope?
- Partizan nije ispao u Hagu, već u Beogradu kada nismo sačuvali 2:1 protiv AZ Alkmara! To nismo smeli da dozvolimo. Platili smo ceh mladosti i neiskustvu. Takvi kiksevi neće nam se više dešavati.