Sve se nadam da je greška, da je moj Petko živ!

Dragoslav Stepanović (71) u suzama. Nema više njegovog „kamarada“ Ilije Petkovića, koji je preminuo u 75. godini. Daleko je Stepi, čak u Nemačkoj, ali baš zato možda u još većem šoku, neverici.

Sigurno vas je pogodila vest o Petkovićevoj smrti?

- Čitam, gledam, listam... Još ne verujem medijima. Sve se nadam da je greška i da će se pojaviti Ilijino ozareno lice. Bili smo sjajni prijatelji, bili smo generacija koja je ostavila neizbrisiv trag ne samo u srpskom već i u evropskom fudbalu. Ipak, Ilija je bio poseban. Duša i telo, vezivno tkivo za grupu, klub, kasnije i državu kao perfektan selektor - setno kaže za „Alo!“ čovek kojeg je Petković, sa već dvogodišnjim stažom u dresu OFK Beograda, dočekao 1966. na Staroj Karaburmi.

Malo je ljudi u svetu fudbala koji su imali takve ljudske, igračke i trenerske kvalitete?

- Iliju su vodili ljudskost i nesalomiv duh. Bio je svima na usluzi, požrtvovan, maksimalno emotivan. Nije voleo nepravdu, a sam se izborio za sve što je postigao. Vukao je ostale kao lokomotiva i zato je OFK Beograd bio tim za poštovanje na svim meridijanima. Nije bilo funkcije na kojoj se nije snašao i borio. Nikad za sebe, uvek za opšte dobro. Valjda su njegovo poreklo i geni kanalisali životni i sportski put. Sve se vredno ponese iz porodice. Ne mogu da vam opišem koliko me je rastužila vest o Petkovoj smrti. Potpuno sam skrhan.

Ništa nije nagoveštavalo takav epilog?

- Znate, kada nas neko iznenada napusti, onda odjednom na površinu isplivaju sve pozitivne stvari koje su ga karakterisale. A o Iliji niko nikad nije mogao da kaže ružnu reč. Da je rekao, lagao bi! Zatečeni ljudi brzo i iskreno reaguju. Zato se na njegovu adresu s pravom slivaju salve komplimenata, pošto je bio prisan i do koske iskren. To su kvaliteti koji se sve manje cene, a Ilija je visoko postavio granicu, ispod koje nikada nije išao. Ni po koju cenu. Kada nas napusti neko ko je imao 80 ili 90 godina, onda se to samo konstatuje i ide dalje. Iznenadna smrt nekog bliskog u ljudima probudi posebna osećanja, naročito ako je reč o ljudskoj gromadi kakva je bio Ilija Petković. Zato, neizmerno mu hvala za godine prijateljstva i neka mu je večna slava - zaključio je utučeni Dragoslav Stepanović.