Sa 22 godine umalo postao konobar, sa 23 kapiten Partizana, a sa 24 zaigrao za Dortmund!

On sad nastupa za Astanu sa kojom je gostovao u četvrtak Partizanu u okviru Lige Evrope, a ujedno povratak u Beograd mu je bila prilika da se vrati na početak karijere!

Rukavina je otkrio za "Mozzartsport" da mu je malo falilo da batali fudbal i da postane konobar:

"Da, bilo je to kada sam igrao u Bežaniji, kada smo ušli u prvu ligu, današnju Superligu. Već sam ulazio u neke ozbiljnije godine, školu sam završio, krenuo sa fudbalom, potpisao prvi profesionalni ugovor sa klubom, dobio prvi svoj novac, nisam više morao da dobijam džeparac od roditelja. Došli smo u Prvu ligu, a onda sam se odjednom osećao kao da tapkam u mestu. Hteo sam više, a nije moglo. Tu sam se razočarao. Još nisam ni igrao na početku sezone, što mi je bilo skandalozno, jer sam od petlića do prvog tima uvek bio starter. I sada kada treba da napravim iskorak u karijeri, ja sam na klupi. Ta prva dva-tri kola bila su za mene veliki poraz. Nikog nije bilo pored mene da mi kaže da se ne nerviram, da me smiri. Rekao sam sebi da od fudbala nema ništa i daj da vidim neki drugi posao da nađem" - rekao je Rukavina za "Mozzartsport", pa se dodatno osvrnuo na poslužavnik:

"Kada pogledaš šta ćeš u takvoj situaciji, prvo za šta se hvataš je - konobarisanje. Tu ti ne treba neka posebna škola, ništa. Kod mene u blokovima kod TC Piramida, gde smo uvek sedeli, već sam počeo da se raspitujem za posao".

Osvrnuo se i na povratak u Partizan, ipak on ističe da njega niko nije zvao: 

"Niko nikada na neki zvaničan način, da sam imao kontakt sa nekim iz uprave ili sa nekim menadžerom. Kod nas je uvek tako, da kad igraču preko ističe ugovor za šest meseci, krene priča kako bi mogao da se vrati u Partizan, Zvezdu. Tako je bilo i sa mnom, ali sam o tome samo čitao u novinama, mene nikad niko nije zvao. Što se tiče nas igrača, uvek je aktivna ta opcija da se vratiš kući ako ne nađeš ništa preko, pa da pokušaš ponovo. Dosta je igrača koji su se vratili u Partizan, Zvezdu i tako oživeli karijere. Jesam razmišljao o povratku u Humsku i ne smatram da je bilo kakav poraz ili korak nazad u karijeri da se vratiš u zemlju iz koje si krenuo, u kojoj si rođen. Ali, kao što rekoh, kontakata nikad nije bilo".

Kada baci pogled na karijeru ističe da je zadovoljan učinjenim:

"Generalno - da. Zadovoljan sam. Imao sam tu privilegiju da igram na Vestfalenu, da nosim dres Dortmunda, da se takmičim u španskoj ligi, koja ako nije najjača, onda je najlepša za oko, stvarno sam tamo uživao. Ostvario sam dečački san igrajući za Partizan, čiji sam bio kapiten. Naravno, tu je i reprezentacija, koja je svakom ko počne da igra fudbal najveća želja. Bio sam i na dva Svetska prvenstva. Vidiš, sada kada sve ovo nabrajam, razmišljam u sebi: Uh, pa dobro je ovo"- rekao je Rukavina koji se osvrnuo na svoje nastupe u dresu Srbije:

"Nije malo, pogotovo s obzirom na to da sam kasnije počeo da igram. Uglavnom sam nastupe skupio u poslednje tri-četiri godine, kada je Bane Ivanović prešao na štopera, pa i kada je završio sa reprezentacijom. Inače, debitovao sam još kod Klementea, pa me tako Matić podbada da sam na svakoj timskoj fotografiji koje su okačene u Kući fudbala u Pazovi, da se ne bi iznenadio da me vidi i sa generacijom Mijatovića, Deja... Reprezentacija je uvek bila san, ali nikada nisam ni pomislio da bi pored hiljada i hiljada dečaka koji svakog dana guraju loptu, mogao da dođem do ovih 59 nastupa. Ponosan sam. Trud se isplatio".