Reporter „Alo!“ U VREME EPIDEMIJE na putu iz Srbije u Nemačku

Pandemija koronavirusa promenila je svet! Ljude, običaje, navike... Koronavirus će verovatno ući u anale kao najeksploatisanija reč u istoriji čovečanstva. Svega smo se naslušali i još slušamo, ali živeti se mora.

Jedna od stavki koja je ljudima najteže pala svakako je zabrana putovanja. Pravila se razlikuju od države do države, a evo šta je karakteristično na primeru Nemačke kroz prizmu utakmice Lige Evrope, Hofenhajm - Crvena zvezda.

Da li će Crvena zvezda dočekati "proleće" u Evropi?

Logično, PCR test sa rezultatom pozitivan/negativan prvi je i najvažniji korak. Zakazivanje u ovo doba godine nije neophodno. Čim se pojavite sa uplatnicom od 6.000 dinara rado će vam uzeti uzorke, a rezultate dobijate putem mejla ili ako se ulogujete, preko sajta koji brine o zdravlju.

Ali to nije sve. Morate popuniti i formulare koje zahteva nemačka država, u ovom slučaju i FK Hofenhajm, sve to u pasoš, pa put pod noge.

Beogradski Aerodrom „Nikola Tesla“ obično je pun kao košnica. Sada poneki putnik namernik, svi sa maskama. Na to vas revnosno upozoravaju i sa razglasa na nekoliko jezika. Ako ste pomislili da su cene snižene u prodajnim objektima u okviru aerodroma, varate se. I dalje su derikože.

Procedure se lako obavljaju, nigde nema zastoja, pa onda ukrcavanje u čeličnu pticu. Maska tada nije neophodna, ali se mora poštovati rastojanje. Zaštitu preko lica moraju da nose samo stjuardese i tu ste na najvećem gubitku jer, nije što su naše, ali najlepše su. Ovako, to se samo nazire.

Dolazak u Nemačku ima svoje „čari“. Pokupe deo popunjene papirologije, ali ne lezi vraže. Odjednom neobaveštene radnice na pasoškoj kontroli traže vizu?! Kao u onom fazonu: A gde je pečat? Onda pitaju predsednika Crvene zvezde Svetozara Mijailovića: „Da li ste vi trener?!“ Kao da to ima neke veze? Kad pomislite - to je to, usledi zastoj pošto je jedna od radnica na obuci i ne ide joj sve glatko od ruke.

Odmah na izlazu nekoliko fudbalskih zaljubljenika opseda fudbalere Crvene zvezde, žele da se fotografišu, traže autograme... sve uredno sa maskama.

- Eraković! - prodere se Nemac i iznenadi mladog štopera, možda i zbog činjenice da ga je prepoznao, ali mu je uljudno dao autogram i zaputio se ka autobusu.

Elem, varošica Zinshajm, udaljena sat vožnje od aerodroma, ništa posebno. Muzej tehnike, novi stadion, ogroman deo industrijske zone i nekoliko uličica sličnih našoj Skadarliji. Maske svi nose, pošto je Nemačka u „crvenoj zoni“, a to znači da nema šale.
U neka druga vremena sve bi bilo preplavljeno navijačima Crvene zvezde koji bi došli iz Srbije i mnogih država, i to bi bio sasvim drugačiji, a ne turoban ambijent.

Pred Zvezdin zvanični trening ponovo papirologija, štikliranje uz ime prijavljenog, pasoš, pogled u zenicu oka... Odličan internet na velelepnom objektu, ali uključen je samo 15 minuta tokom dozvoljenog boravka. I šlus! Ko se snašao snašao, kriza, bato, drma i Nemce, zašto bi se arčilo nešto za čim nema potrebe?!

Grad je toliko mali da nismo uspeli da sretnemo nijednog Srbina, a to je prava retkost. Ipak, neobičan detalj u lokalnom hotelu - replika motora i dres koji je poklonio legendarni Valentino Rosi. U hotel ne možete ući bez maski pošto recepcionarke, a ima ih svih fela i rasa, skaču kao oparene i opominju vas.

E kod Nemaca već ima rasprodaja, ali kome je do kupovine kada ti je glava u torbi?!

U ovom delu pokrajine Baden-Virtemberg auto-placevi niču kao pečurke posle kiše. Retko možete naći automobil sa cenom ispod 10.000 evra, ali s razlogom - nema boljih od nemačkih.

Možda čak i od njihove „medecine“, bar tako tvrde u našem kultom filmu „Ko to tamo peva”.
Sve u svemu, Srbija je bila i ostala po mnogo čemu specifična. Nekad pozitivno, nekad negativno, ali sebi svojstvena jer nigde nema toliko ljudi, žagora, automobila... pa nek ide život i ta prokleta korona.