Oglasio se najbolji srpski sudija, svima je jasno stavio do znanja zbog čega ne sudi mečeve Superlige

Jedan od najboljih srpskih fudbalskih sudija Srđan Jovanović, nalazi se trenutno u Saudijskoj Arabiji, a u razgovoru za sajt FSS osvrnuo se na izazove koji ga očekuju u novoj sezoni.

„Vrlo je specifično suditi u Saudijskoj Arabiji, pre svega zbog visokih temperatura u ovo doba godine. Preko dana je 48, a noću 32 stepena. Fudbal je drugačiji, igra se sa mnogo pasova, igrači često gube loptu na sredini terena i sudija mora da bude spreman, da ne ide previše duboko kako bi stigao da se vrati na mesto prekršaja. Čudno je i bez publike, mi sudije ne volimo da čujemo svaki glas i dobacivanje trenera pored aut-linije. Živo me zanima kako UEFA organizuje ove zvučne efekte da deluje kao da je pun stadion. Da li su to snimljene matrice sa prethodnih utakmica ili prate akciju pa podižu nivo tona u kabini. Nije loša ideja, samo još uvek nisam shvatio kako to rade“.

Poslednjih dana Jovanović je bio u centru pažnje domaće javnosti, posle izjave Ognjena Koromana da je sklonjen sa liste jer nije pristao da namesti rezultat za Brodarac na utakmici Omladinske lige Srbije.

„To su priče koje nemaju nikakve veze sa istinom. Kao prvo, da sam sklonjen, morao bih da budem vraćan na tu istu listu. Na elitnoj sceni srpskog fudbala sudim poslednjih šest godina u kontinuitetu, od toga sam pet godina internacionalac i nikada nisam imao ni najmanji problem sa ljudima iz rukovodstva. Slatko sam se nasmejao kada sam pročitao izjavu da sam odbio da namestim rezultat na utakmici Omladinske lige. To su nebuloze. Imam sjajan odnos sa predsednikom FSS Slavišom Kokezom i sa prvim čovekom Sudijske organizacije Milanom Karadžićem koji je i moj lični prijatelj. Maksimalno sam na raspolaganju svojoj matičnoj asocijaciji, Super liga je moje takmičenje i samo ako smo najbolji na domaćem terenu, imamo šansu da sudimo velike međunarodne utakmice. Normalno je da ću uoči nekog ozbiljnog iskušenja u Evropi, nastojati da pauziram u srpskom prvenstvu kako bih smanjio rizik od povrede“ – rekao je Jovanović, apostrofirajući podršku koju od početka karijere dobija od Fudbalskog saveza Srbije: „Znate i sami da sam imao čast i privilegiju da sudim finalnu utakmicu na Prvenstvu Evrope mladih reprezentacija u Italiji, a za to takmičenje sam se pripremao u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi. Pritom, ljudi iz medicinskog sektora Saveza su mi pomogli da se oporavim od povrede koju sam vukao i na tome sam im neizmerno zahvalan. Prvo mi je izašao u susret Pavle Simić, tim menadžer A selekcije koji me je odveo kod doktora Miška Mladenovića i fizioterapeuta Zorana Vujića koji su me lečili i ovim putem im se zahvaljujem. Niko od nas nije individualac, funkcionišemo kao ekipa, mi smo deo FSS i trudimo se svi zajedno da budemo na najvišem mogućem nivou. Moram da istaknem i svoje najbliže saradnike, Milana Mihajlovića i Uroša Stojkovića, zajedno smo prebrodili probleme sa koronom, zajedno smo se oporavljali i vraćali u formu na Zlatiboru i sada čekamo nove velike izazove na domaćoj i međunarodnoj sceni“.

U Srbiji se posle prve greške, sudije stavljaju na lomaču, dok je u Evropi situacija potpuno drugačija. Što sudija napravi veću grešku, to dobija težu i zahtevniju utakmicu.

Sudije su ljudi od krvi i mesa, a kao takvi moraju i da pogreše. Nažalost, posle toga treba živeti sa tom greškom u glavi…

„Odlična konstatacija. Danas u ovoj 3D tehnologiji, sve se vidi i sve se zna. Mi smo u aprilu prošle godine polagali za VAR na jednom turniru u Turskoj, morali smo da odsudimo dve utakmice da bismo dobili sertifikat. Ja sam na jednoj od tih utakmica, preinačio odluku sa žutog na crveni karton. U tom trenutku je krenula borba sa samim sobom. Prvi put u životu sam shvatio da sam pogrešio u toku utakmice. Dokle god ne pogledamo situaciju, mi se u dubini duše nadamo da kamera neće otkriti grešku. Moraš da budeš dovoljno objektivan da kažeš „da, ovo je greška“, promeniš je na terenu i nastaviš da sudiš kao da se ništa nije desilo. Zato sam i rekao momcima iz mog tima, ukoliko nam VAR promeni odluku, nema panike, idemo dalje. Lako ćemo posle utakmice da sednemo u sobu i da satima analiziramo zašto smo pogrešili“.

Naš mladi sudija je posle završnih turnira za mlađe selekcije i Lige Evrope, prošle sezone osetio i draž Lige šampiona na utakmici između Ajaksa i Lila.

„Dve potpuno različite stvari, ali pođednako izazovne i interesantne. Liga šampiona je nešto o čemu sam sanjao prvi put kada sam uzeo pištaljku u ruke. To je najveće klupsko takmičenje na svetu. Derbi je takođe san koji sam uspeo da dosanjam. Rodom sam iz Beograda i znam koliko ta utakmica znači navijačima i jednog i drugog tima“ – kaže Jovanović i navodi veoma interesantan primer iz Engleske:

„Tamo svaki sudija pre dolaska na listu ima pravo da se izjasni i da napiše ime kluba za koji navija. U tom slučaju, njih ne delegiraju na mečevima tih klubova. Kod nas je to praktično nemoguće jer u Srbiji većina ljudi navija ili za Zvezdu ili za Partizan. Nisam se nikada izjašnjavao, niti planiram. Stvarno je suludo pisati o fudbalskom sudiji koji navija za neki klub, iako je to sasvim prirodno. Svi smo mi kao klinci odlazili na stadione, imali svoje idole i simpatisali određene klubove. To vremenom preraste u profesionalizam, polako se ta strast stavlja u drugi plan i vi svoju karijeru usmeravate u potpuno drugom pravcu“.