Momenat koji je presudio život Luke Jovića, ovo nikome nije ispričao! Nije mogao da podnese mučenje

Srpski fudbalera Luka Jović danas je jedan od najtalentovanijih napadača planete, ali njegov put do zvezda bio je trnovit. Suočio se sa mnogim teškim trenucima, a jedan od njih bio je kada mu se sestra razbolela.

"Odrastao sam u mestu zvanom Batar. Ne očekujem da ga znate, ne brinite. To je malo mesto sa samo 105 kuća u selu. Ali za mene je posebno. Sećam se da je jedan čovek iz ovog sela rekao da je ono lepše od Pariza. Tako se i ja osećam. Svi se skoro bave poljoprivredom, i ako ih pitate u šta veruju, reći će vam ovo: Naporan rad i velike snove. Svi u selu štede novac da pomognu deci koja idu na fakultet ili veći grad da rade. Tako je bilo i za mene. Roditelji su radili vredno kako bih našao put u životu. Kada sam odrasao, tata je imao supermarket, ali ako bi imao lošu godinu, morao je da ide u banku da traži kredit kako bi mogao da me vodi na treninge svakog dana. Ujak mi je radio u Rusiji, ali ako bi čuo da imamo finansijskih problema, kupio bi mi kopačke i trenerke, slao je novac tati kada god je trebalo. Srpske porodice su takve, čini mi se, veoma bliske, moralo je tako da bude", ispričao je pre nekoliko meseci Luka za strane medije.

On je tada iskreno i otvoreno progovorio i o bolesti svoje rođene sestre, koja je, srećom, uspela da pobedi leukemiju.

"Ne govorim mnogo o ovome, ali kada sam imao 9 ili 10 godina, starija sesta je bila ozbiljno bolesna, to je bio momenat koji je obeležio naše živote. Doktori su otkrili da ima leukemiju, bila je jako dugo u bolnici. Mama je prestala da se bavi vođenjem marketa kako bi brinula o njoj. Tokom cele godine, porodica je bila razdvojena, živeo sam sa tatom i dedom, išao u Zvezdu, dok je mama bila uz sestru. Bilo je to teško vreme, ali ono čega se najviše sećam je osećaj odlaska kući u Batar posle utakmica sa Zvezdom. Jednog dana, dok me je tata vozio kući sa treninga, stao je i pokupio ujaka i rođaka. Nisam znao šta se dešava, ali onda sam shvatio da imamo veliko slavlje. Otišli smo kući i sestra je imala papirnu kapu koja je ličila na rođendansku. Rekli su joj da je izlečena i taj nestvaran osećaj se teško može opisati, kad znaš da je sve u redu, jer smo svi bili prestravljeni jako dugo", otvorio je dušu tada Luka.

Kako je naveo, Luki je upravo sestrina pobeda dala motivaciju da u svom poslu bude sve bolji.

"Kada je moja sestra pobedila bolest, to mi je dalo želju za uspehom, hteo sam da pobedim kao ona. San mi je bio isti kao kod sve dece u Bataru, da igram za Zvezdu i da dam gol Partizanu u večitom derbiju. Ljudi van Srbije možda neće razumeti, Zvezda je nešto što je teško adekvatno opisati. Da li možda znate za klub zbog našeg tunela? Kada dođu da igraju protiv Zvezde, kažu da izgleda ukleto. Ima grafita, jako je mračno, mnogi se plaše, ali za mene je to normalno. Išao sam kroz taj tunel sa 8-9 godina, kada smo mi bili maskote kao mladi igrači. Kad osetiš atmosferu, ne možeš da veruješ", ispričao je Jović.