Miloš Biković ekskluzivno za „ALO!“: Legla bi mi uloga Darka Pančeva!

Film „Montevideo“ je svojevremeno bio jedan od onih za koji se nedeljama tražila karta više na biletarnicama. Uskoro bi bioskopsku publiku u Srbiji mogla da obraduje još jedna fudbalska priča koja je u ostavila dubok trag u sportskoj istoriji Jugoslavije. Kako je reditelj Jug Radivojević ispričao ekskluzivno za „Alo!“, ekranizacija antologijskog uspeha Crvene zvezde 1991. godine je sve bliža, a za jednog od sigurnih u idealnih 11 ovaj umetnik vidi Miloša Bikovića.

Kako je poznati glumac rekao, još uvek se o filmu samo razgovara, te je rano da govori o tome u čijem dresu bi mogao da se oproba. Ipak se potajno nada da bi to možda bila uloga Darka Pančeva, strelca „zlatnog gola“ sa penala u finalu KEŠ 1991. godine na meču sa Olimpikom.

- Da bih mogao da kažem koga bih voleo da igram, morao bih prvo detaljno da istražim u čiju ulogu bih se najbolje uklopio. Na prvu loptu mi pada na pamet ime Darka Pančeva. Možda bi mi to leglo. Takav vulkan pozitivne energije koja se desila 1991. godine je nešto što bi sigurno dalo vrednost filmu. Priča je zanimljiva. Više o tome ne mogu da kažem trenutno. Fenomenalnih ideja ima mnogo, a da li će i realizacija biti fenomenalna, videćemo - rekao je poznati glumac posle Jugovog javnog istupanja da bi voleo da okupi ekipu za jedno takvo filmsko ostvarenje.

Volite da igrate fudbal?

- Imam ekipu sa kojom volim da igram. Oni se okupljaju redovno, ali ja nažalost nisam često u Beogradu, pa ne mogu da im se pridružim uvek. Žao mi je što je to tako jer uživam u fudbalu, u druženju. Kad izađem na teren, uglavnom sam desno krilo.

Koliko često trenirate?
- Treniram kad god mogu. Nekada mi raspored to ne dozvoljava. Kada me očekuje snimanje filma, onda se trudim da budem u formi i da treniram redovno. Volim fokuser, džak, vijaču… Nisam nešto preterano dobar u tome, ali me to ne sprečava da uživam.

Koliko ste poboljšali fudbalske kvalitete u odnosu na period kada je sniman „Montevideo“?

- Od nivoa - katastrofa, došao sam do - srednje žalosno. Sada su moje sportske sposobnosti postale izdržljive toliko da mogu da igram. Kada sam dobio ulogu u „Montevideu“, nisam znao da primim loptu ili da je šutnem. Ipak, naučio sam neke trikove, pa se tako na kameri dobio momak koji izgleda kao da ume da igra. To što ja ne znam da plasiram loptu, to je druga stvar.

Koji vas fudbaler fascinira?

- Dijego Maradona. On je imao nešto posebno, neuhvatljivo. Ne umem da objasnim rečima šta je to. Tu je i veliki mađioničar sa loptom, Zinedin Zidan. To su legende čije igračke sposobnosti veoma cenim.

Sigurni smo da „Montevideo“ nije vaš poslednji ples kada je reč o sportskom filmu?
- Dokle god ličiš na mladog čoveka, možeš da igraš mladog čoveka. Ja mogu još godinama da igram sportiste, dok god ne bude vidno da imam preko trideset godina. Nadam se da ću još dugo izgledati kao mladić.

Da li nam je potrebno više sportskih filmova?

- Apsolutno. Treba promovisati svaki sport. I boks, košarku, hokej, klizanje… „Montevideo“ je pokazao koliko publika voli da gleda takve priče. Sportski uspesi su sjajan materijal za ekranizaciju.