"Ljudi, NEĆU JA JOŠ DUGO"! Ovako je izgledao naš POSLEDNJI SUSRET sa preminulim Markom Nikolićem!

Bio je i ostao veliki optimista, pozitivac sa velikim P i takvog ćemo ga večno i pamtiti. S druge strane, bio je, ili je pak i tu glumio, veliki namćor kada je bio u fudbalskim vodama.

Nije svakog puštao za sto

Sada ćete pitati kakvom crnom fudbalu? Pa onom čudnom, nepredvidivom, iritantnom kad se gubi, opojnom kad se pobeđuje, onom fudbalu koji nas izluđuje 365 dana u godini i bez koga većina nas ne može.

Fudbal je u Markovom životu najčešće igrao "hobi" ulogu. Poput Nikole Simića, čitajte Dimitrija Pantića u "Tesnoj koži" koji sanja dobitni tiket na sportskoj prognozi, i gospodin Nikolić je poslednjih godina, znaju to ljubitelji popunjavanja tiketa, voleo da se kreće ulicom Bulevara despota Stefana u Beogradu.

U njoj je voleo da posećuje mesta gde može da uživa u praćenju Premijer lige Engleske, ali i kineske druge ili švedske treće lige.

I tu počinje ova priča. Znao je Giga Moravac formu svih klubova sveta. Bio je hodajuća enciklopedija toga, ali nije primao svakoga za sto. Još manje je davao savete, zapravo samo odabranima. Lokalcima.

"Čuvajte se Šiptara na Mondijalu!"

Još tada mu je teško padalo što mora da se vozi gradskim prevozom kad ide u bolnicu na lečenje, pa se smirivao uz driblinge Mesija ili odbrane Davida de Hee.

Igralo se pretposlednje kolo Premijer lige 2018. godine. Bio je 9. maj. Utakmica Lester – Arsenal. Seo je za naš sto. Nikad ga nismo uznemiravali, zapitkivali, i to mu se dopadalo.

"Ma, slobodno se prikloni Lesteru. Vole oni da biju Arsenal, naročito kad su "tobdžije" u kanalu", kazao nam je tada Marko.

Nasmejasmo se. Lester stvarno pobedi sa 3:1. Pre konačnog rezultata, krenuo je da objašnjava filozofiju engleskog fudbala, poredivši je sa srpskim.

"Možemo mi u Rusiji da prođemo grupu, ali sa drugim selektorom. I znaš kako – Švajcarci će da nas zaje*u. Zna se ko igra za njih, oni koji bi život dali da nas nema", tvrdio je Nikolić.

I tu je Giga Moravac pogodio. Švajcarci su nas ponizili pred sedam milijardi gledalaca, a i selektor nam se nije proslavio. Umeo je da krene i sa politikom za stolom, ali bi posle serije psovki i kuđenja mnogih, stao i momentalno se okrenuo utakmici u Kini koju prati.

"Ovi Kinezi bre u svemu znaju šta rade. Vredan narod, disciplinovan, sačuvaj Bože. Da hoće, za godinu dana bi nas sve u svetu postrojili. I fudbalu se zna ko je ko, nema nameštanja ko u Hong Kong ligi".

"Ili u našem fudbalu?", upitasmo ga u nadi da će reagovati.

"Hmmm, šta da pričam kad svi znate", diskretno reče s pogledom koji je dao više od odgovora.

"Nisam starleta da otkrivam život"

Svi u ulici su ga obožavali. Iako ga je često mrzelo da podigne pogled s poda dok hoda. Često bi spominjao psa Nidžu i uopšte terapeutsko delovanje kućnih ljubimaca na ljude.

Bilo je onih koji bi ga usput pitali što ga nema po novinama, što ne glumi više.

"Ja sam tu ljudi, šta pričate. Mada, neću još dugo, osećam to. Dok mogu, biraću šta ću. Samo neću da pričam za novine i kraj. Nisam starleta", bilo je sve što bi Marko rekao. Uvijenim rečnikom.

"Čika Marko, hoćete nešto da popijete", pitala bi ga jedna radnica u objektu.

"Neću, hvala ti, dovoljan je i taj tvoj osmeh za sad. Još da ovi Kinezi daju gol…", reče Marko.

Zvezdaš od rođenja

Marko nikad nije krio da je navijao za Crvenu zvezdu, ali kao što smo spomenuli u tekstu, davno je digao ruke od domaćih utakmica.

"Zvezdaš sam od rođenja, međutim, otkad je naš fudbal pao na niske grane, verujte, volim da pobedi Zvezda, ali volim da pobedi i Partizan. Prestao sam da budem zadrt navijač. Otkako me hvata tuga od naših sablasno praznih stadiona, preselio sam se u neke druge lige koje pratim i mnogo bolje poznajem. E, kad posle vrhunskog fudbala pogledam meč iz domaćeg šampionata, pomislim da je usporen snimak. Žao mi je zbog svega toga", rekao je proslavljeni glumac svojevremeno u intervjuu za "Mozzart sport".

A onda je 1. januara iznenada otišao u legendu, naročito svih koji su imali čast da sede s njim za istim stolom.