Vladimir Bogdanović
ATAimages
Vladimir Bogdanović

ATAimages

Vladimir Bogdanović, Foto: ATAimages

Kada čujete reč "guma" sigurno da pomislite na žvakaću gumu, točak na automobilu, biciklu, gumicu za brisanje... ali navijači Crvene zvezde kada čuju tu reč sigurno da im je ako ne prva, onda bar druga asocijacija nekadašnji vezista crveno-belih Vladimir Bogdanović.

Momak koji je uglavnom obavljao defanzivne zadatke, često igrao i na poziciji beka proveo je čak 10 godina kao član kluba sa Marakane. Doduše, jeste u nekoliko navrata išao na pozajmice, ali je imao dovoljno vremena da ga navijači upamte.

Čitavu deceniju u Zvezdi

Bio je član crveno-belih od 2001. pa do 2011. godine i za to vreme osvojio duplu krunu i još jedan Kup sa Zvezdom

Često je bio predmet ismevanja, što otvorenih, što "čaršijskih", ali mu "delije" nikada neće zaboraviti i osporiti požrtvovanost koju je imao noseći crveno-beli dres na svakom meču.

Kao 15-godišnjak stigao je u Beograd iz rodnog Kraljeva gde je branio boje Sloge 2001. godine, a iz Zvezde je otišao čitavu deceniju kasnije. Odigrao je 54 utakmice za najtrofejniji srpski klub i postigao šest golova uz devet asistencija.

Godina kada je "kupio" navijače Zvezde i naterao ih da mu skinu kapu za svoju posvećenost na terenu i želju za pobedom, bila je 2009. Tog leta crveno-beli su predvođeni Vladimirom Petrovićem Pižonom bili nadomak grupne faze Kupa UEFA sa prilično "slabašnim" timom izašli su na megdan prvo Dinamu iz Tbilisija, a onda Slaviji iz Praga.

Magična noć i pobeda nad Gruzinima od 5:2 na Marakani posle 2:0 u prvom meču naterala je navijače Zvezde da veruju u čudu i protiv Čeha, iako je Slavija u Beograd 27. avgusta 2009. godine došla sa ogromnih 3:0.

Vladimir Bogdanović

ATAimages

Vladimir Bogdanović, Foto: ATAimages

Gol protiv Dinama postigao je Dejan Lekić u 89. minutu, a čovek koji mu je asistirao bio je upravo Vladimir "Guma" Bogdanović.

Prebrodili su crveno-beli tada "žilave" Gruzine, ali ih je čekao pakleno težak zadatak protiv Slavije koja je vrlo lako i sa 3:0 "u džepu" došla da rutinski završi posao u Beogradu gde je sačekalo oko 30.000 navijača na Marakani.

Nijednog momenta nisu odustajali ni igrači, a ni navijači Zvezde i sigurno da je ta generacija ostala u lepom sećanju svima kojima je crveno-belo pri srcu. Naročito ekipa koju je Pižon vodio do polusezone, koja je bila prva na tabeli, ali su nisuglasice u upravi pruzrokovale da titula ostane samo san.

No, vratimo se utakmici sa Slavijom. Bogdanović je u tim kvalifikacijama "zasijao". Meč na Marakani počeo je koreografijom "delija" na kojoj je jasno bilo ispisano "4:0". Nakon Tbilisija, svima je bilo jasno da ako neko može do iznenađnja, onda je to Zvezda.

Počelo je nestvarno po Beograđane. U 22. minutu "Guma" izvodi slobodan udarac, lopta pogađa u ruku jednog igrača Slavije i vezista crveno-belih iz dva pokušaja (sudija tražio da se penal ponovi) dovodi Zvezdu u vođstvo.

Da sve krene na ruku Zvezdi pobrinuo se golman českog tima koji je napravio indirekt na samom isteku prvog poluvremena, a lukavi Pavle Ninkov odmah prigrabio loptu, poslužio je na tacnu usamljenom Slavku Peroviću i crveno-beli su posle 45 minuta bili ponovo u igri. Nedostajao im je samo jedan pogodak da anuliraju prednost Čeha iz prvog duela.

Ipak, nisu igrači Zvezde imali dovoljno snage. Videlo se da su "poginuli" ne bi li uspeli u onome što se svima tada vrzmalo po glavi - da naprave neverovatan podvig i plasiraju se u grupnu fazu Kupa UEFA. U 63. minutu Stanislav Viček postigao je gol za Slaviju i izbacio Zvezdu. Ipak, navijači nisu bili razočarani, bili su ponosni na ekipu.

Bogdanović je u dresu Zvezde osvojio duplu krunu u sjajnoj sezoni 2006/2007 kada su crveno-beli predvođeni Valterom Zengom bili nadomak nokaut faze Kupa UEFA, pobedili Romu... Takođe, bio je član generacije koja je 2010. podigla trofej Kupa Srbije.

Nakon Marakane, karijera popularnog "Gume" krenula je nizbrdo. Nakon neuspelih ekspedicija u Kinu (Lajoning), Bugarsku (Lokomotiva Sofija), Grčku (Panetolikos), Azerbejdžan (Šuvalan) i Moldaviju (Veris), usledio je povratak u srpski fudbal 2015. godine i to u Radnički iz Niša.

Imao je solidnu sezonu brzonogi vezista na "Čairu", ali se nije ni tamo mnogo zadržao neko čega je usledila selidba u Borac iz Čačka odakle se 2017. vraća u Moldaviju gde je dve godine nosio dres prvoligaša Speratne da bi 2019. zaigrao za tamošnji Petroklub koji je nakon šest meseci napustio i trenutno je bez kluba.

Bilo kako bilo, momak koji je pet puta obukao dres omladinske reprezentacije Srbije, možda ne završi karijeru u državi u kojoj se rodio, ali će reč "Guma" još dugo biti upamćena među navijačima Zvezde.

Kako je nastao nadimak GUMA

Vladimir Bogdanović jednom prilikom je otkrio kako je dobio nadimak koji ga prati gotovo čitavu karijeru.

- Kao mali sam se sa bratom igrao i pao sa drugog sprata na živu ogradu. Majka je u dvorištu pila kafu sa komšinicom i kada me je videla potrčala je da vidi da li sam u redu. Ustao sam izgreban i krvav, obrisao se, nasmejao i rekao joj da idem da nastavim da se igram. Komšinica je konstatovala da sam kao od gume. I gde god bi me viđala narednih dana zvala bi me Guma.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE JOŠ: