Ovi veliki fudbaleri nemaju ni mrvu užitka u igri, sve im je preče! Među njima je i bivši srpski reprezentativac (FOTO/VIDEO)

Malo ljudi zapravo voli ono što radi. Mnogi smatraju da je plata jedino merilo ljubavi prema poslu, ali dok svakako ima delić istine u tome, postoje pojedinci koji ne uživaju u poslu koji je san gotovo svih dečaka na planeti i ne samo to, već zbog obavljanja tog posla zarađuju pravo bogatstvo.

Kada u dvorištu iza zgrade klinac šutne loptu i postigne gol, on već tog trenutka sanja kako to isto čini na velikoj sceni, kako "presuđuje" Mančesteru, Juventusu, Milanu ili daje gol u finalu Svetskog prvenstva, to je želja koja je veliku većinu vrhunskih fudbalera dovela do zvezdanog sjaja od tog igrališta.

Ipak, nekima je fudbal samo posao i obavljaju ga strogo profesionalno. Za njih nema uživanja u igri, kada izađu na teren imaju osećaj kao da su ušetali u kancelariju. Ko su oni?

Gabrijel Omar Batistuta

"Skroman dečko, sve pare šalje kevi", opisao ga je Baron u filmu "Kad porastem biću Kengur", a fudbalska publika ga pamti kao bombaša i jednog od najboljih centarfora. Kako može tako nadaren igrač da ne voli fudbal, pitate se? Za one koji su odrastali gledajući utakmice devedesetih, Batistuta je bio jedno od prvih imena koje će pasti na pamet kad se pomisli na sjajne napadače.

Legendarni Argentinac, postigao je 54 gola i pomogao da se osvoje dve Kopa Amerike. Takođe, u Italiji je bio sjajan u dresovima Fjorentine i Rome, postigao je ukupno 292 gola na 537 utakmica. Ali bio je to samo još jedan dan u "kancelariji" za Batistutu.

"Ne volim fudbal, to je samo moja profesija", rekao je jednom.

Alesandro Rialti, koji je napisao autobiografiju zvezde, rekao je da se razlikuje od svojih saigrača.

"Važna stvar kod Batistute je da on nije poput ostalih igrača. Vrlo je dobar profesionalac koji ne voli fudbal. Jednom kada napusti stadion, ne želi da se fudbal proseže kroz njegovog život."

Edmundo

Batistuta možda nije voleo fudbal, ali je voleo Fiorentinu i njene navijače. Bati je predvodio tim godinama na terenu i odbijao milionske ugovore sa bogatijim klubovima, ali je u ljubičastom dresu osvojio tek jedan kup. Razlog zašto nije osvojio Skudeto? Edmundo.

Sezona 1998/99. je bila kao iz snova. Tokom prvih 19 kola prvenstva, Fiorentina je veliku većinu vremena provela na vrhu tabele. Došlo je 20. kolo, utakmica kod kuće protiv Milana, najvećeg rivala za titulu. Tog dana se na treningu povredio Oliveira, a tokom utakmice i Batistuta. U ponedeljak, odmah posle vikenda, Edmundo je odlučio da ode u Brazil pošto mu klauzula dozvoljavala da to iskoristi. Batistuta, Rui Košta i drugovi su ga molili da to ne radi, da najzad tim ima šanse za titulu. Nije ga zanimalo, njemu je karneval u Riju bio na prvom mestu.

Tokom njegovog boravka u domovini, Fiorentina je izgubila prvo mjesto i svi su krivili njega. Vratio se i kako je jednom izjavio "praktično sam pobijedio Empoli", ali Milan više nije gubio do kraja prvenstva i osvojio je Skudeto. I danas kada se navijači Fiorentine sete Edmunda ne mogu da veruju da je otišao da se provodi umesto da donese pehar u grad.

Jednostavno, fudbal mu nije bio toliko bitan.

Mario Baloteli

Da li ste ikada primetili kako Italijan jedva da je proslavio svoje pogodke, umesto toga prekrsti ruke ili jednostavno izgleda raspoložen? Ne, nije arogantan - on samo radi ono što treba da se uradi. Kako kaže, poštar ne proslavlja nakon što je pismo ubaci u vaše poštansko sanduče.

"Ne slavim svoje golove jer je to moj posao", rekao je. "Kada poštar uruči pismo, da li slavi?"

Baloteli, koji sada igra za Brešu, često je bio pod vatrom, dok je bio u Mančester sitiju početkom poslednje decenije.

Čini se da su mu česti susreti sa trenerom i saigračima, kao i lični problemi, pamtimo vatromet u zatvorenom, ukazali na to da nije u potpunosti prihvatio svoju karijeru. Sve je to sažeto čuvenom proslavom nakon pogotka protiv Mančester junajteda, gde je otkrio majicu na kojoj je pisalo "zašto uvek ja?".

Ivan Ergić

Ivana Ergića teško da možete svrstati u kategoriju "sportiste" jer on to, u klasičnom smislu termina i nije. Mnogima je tokom fudbalske karijere parao uši stavovima koje je ponosno iznosio svuda i pred svakim. Nije se uklapao ni u jedan sistem jer je oduvek, kako voli da ističe, razmišljao svojom glavom, prateći geslo iz čuvenog filma "Sjećaš li se, Doli Bel" - "svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem".

Zato su ga po klubovima nazivali filozofom i pričalicom, što ga i nije previše uznemiravalo. Znao je da će u odnosu na najmanje 90 odsto drugih fudbalera posle te karijere zaploviti nekim drugim vansportskim vodama. Ivan danas puno čita, piše, glasno razmišlja i prati dešavanja kako na Balkanu, tako i u svetu, opominjući sve oko sebe koji žive život zatvorenih očiju da to ne čine.

U karijeri je najdublji trag ostavio u Bazelu i Bursasporu, a za našu reprezentaciju je odigrao 11 mečeva. Jedan intelektualac kome su fudbalski svet i ljudi u njemu bili strano područje, ali je ipak zabeležio jako dobre uspehe i stekao ugledno ime u ovom sportu.

Karlos Tevez

Napadač koji se ostvario u Premijer ligi igrajući sa Mančester junajted, Mančester siti i Vest Hem. Za nekoga ko je bio tako energičan i uzbudljiv, otkriće da on nije najveći ljubitelj fudbala prilično je šok.

Ako bi od vas zatražilo da imenujete najveće događaje u klupskom fudbalu, većina bi odmah rekla El Klasiko. Tevezu se ne sviđa meč Real Madrida protiv Barselone.

"Nikad ne gledam fudbal. Ne sviđa mi se", rekao je 2018. "Ako je Barselona - Real Madrid na ekranu, menjam kanal da bih gledao golf. Nikada nisam bio fudbalski fanatik."

Jedan od najboljih igrača sveta, Tevez je postigao skoro 300 golova u karijeri, ali je na kraju njegov stav prema igri postao jasan.

Podlegao je čaroliji Šangaj Šenhua koji mu je isplaćivao platu u iznosu od 600.000 funti nedeljno i postigao je samo četiri gola. Nakon što je napustio Kinu, Tevez je priznao da se sa sezonom u Kini odnosio kao prema "odmoru".

"U redu je jer sam bio na odmoru sedam meseci", rekao je. "Kada sam sleteo u Kinu, želeo sam da se vratim u Boku."

Od ostalih fudbalera koji svoj hleb zarađuju bez velikih užitaka možemo navesti Maura Ikardija, Nejmara, Mark Andrea Ter Štegena, a kada govorimo o penzionisanim igračima, možda jedna izjava Igora Bišćana iz vremena dok je igrao za Liverpul govori mnogo o tome kako zapravo izgleda dan prosečnog "šutača lopte".

"Prilično je dosadno biti profesionalni fudbaler. Svaki dan je skoro isti. Probudiš se ujutru, odeš na trening, ručaš ovde u Melvudu (trening centar Liverpula, prim. aut.) i onda kao odmoriš. Onda gledam televiziju ili malo odspavam sat dva. Nekad se družim sa prijateljima, pa opet odem na spavanje i onda ponovo trening… I sve ispočetka", ispričao je Bišćan u jednom intervjuu.

Srećom, uteha stigne svakog prvog u mesecu.