NEKA NOVA LIGA ŠAMPIONA Evropska Superliga posle pretnji FIFA ponudila kompromisno rešenje o izgledu takmičenja

Želja velikana da se "otcepe" je i dalje aktuelna, ali postoji prostor za pregovore.

Osman Dembele, FK Juventus
Osman Dembele, FK Juventus, Foto: AP/Antonio Calanni

Pretnja velikana da će osnovati Evropsku Superligu kojom bi se "otcepili" od UEFA i FIFA naišla je na žestok odgovor. Svetska kuća fudbala je najavila da će odgovoriti tako što će svim igračima iz "otcepljenih" klubova biti zabranjeno da igraju za reprezentacije.

Zbog toga su čelnici velikih i bogatih evropskih klubova spremni na kompromis, piše britanski "Tajms". Novi plan glasi da Superliga ipak ne bude potpuno zatvoreno takmičenje. Prema novoj ideji, u novoformiranoj eliti učestvovalo bi 20 klubova. Po ugledu na košarkašku Evroligu, 15 osnivača bi imalo obezbeđeno mesto u svakoj sezoni, dok bi pet klubova pravo učešća sticalo kroz kvalifikacije. Po završetku sezone, najboljih 12 bi se plasiralo na svetsko prvenstvo klubova u organizaciji FIFA.

Finansijer lige je jedna od najvećih banaka na svetu „Džej Pi Morgan” iz Njujorka, a „mamac” kojim pokušava da privoli FIFA na saradenju je suma od 4,8 milijardi dolara (3,93 milijardi evra) nagradnog fonda. To je za skoro 1,5 milijardi više od sume koju UEFA deli po sezini Lige šampiona. Zahtev koji organizatori stavljaju pred FIFA je da učesnici Super lige ne igraju u takmičenjima UEFA. Vikendom bi igrali prvenstvene utakmice, a polovinom sedmice Super ligu, koja bi garantovala najmanje 18, a najviše 23 utakmice po sezoni.

Ponuda je finansijski veoma primamljiva za klubove koji su spremni da se uključe u osnivanje Super lige. UEFA osvajaču Lige šampiona garantuje 80 miliona evra. Učesnici Super lige bi dobijali između 100 i 350 miliona evra po sezoni, u zavisnosti od plasmana. UEFA ne može da ponudi slične nagrade, čak je najavila da će zbog krize izazvane koronavirusom smanjiti nagradni fond, a to je karta na koju tvorci Super lige računaju u pregovorima sa FIFA.

Još jedna povoljna okolnost po finansijere Super lige je što se stvaranje novog takmičenja uklapa u plan koji FIFA ima oko stvaranja pan-afričke lige sa početnim ulogom od 200 miliona dolara. Pan-afrička liga bi vodila na svetsko klupsko prvenstvo u novom formatu sa 24 učesnika. Najbogatiji evropski klubovi su spremni da se na sličan način uključe u taj ciklus.

Novi plan mogao bi da uzdrma jedinstvo koje su FIFA i šest konfederacija izrazile kad su objavile dokument kojim su se obavezale da učesnike neke buduće Super lige izopšte iz sistema takmičenja. Promenjene su pozicije, a na potezu su ponovo FIFA i UEFA. Ako plan prođe, Super liga bi krenula najkasnije 2024. godine, kako bi dala učesnike za svetsko klupsko prvenstvo godinu kasnije, a ostavila bi UEFA dovoljno vremena da reorganizuje svoja takmičenja po planu za period 2024-27.

U Super ligi bi učestvovalo 20 klubova. Garantovana su mesta za 15 osnivača, a za preostalih pet mesta su predviđene kvalifikacije u kome bi učestvovali klubovi po pozivu. Takmičenje bi se odvijalo u dve grupe sa po deset timova. Dalje bi prolazilo po četiri najbolja tima i takmičenje bi se nastavljalo po nokaut sistemu od četvrtfinala.

Osnivački ulog iznosti 3,93 milijardi evra. Startna osnova bi iznosila između 100 miliona za one koji prođu kvalifikacije i 350 miliona evra za osnivače lige. Iz nagradnog fonda 65 odsto premije je novac od TV prava. Osnivač će ravnopravno deliti 32,5 odsto. Druga polovina od 32,5 odsto biće ravnopravno podeljena na svih 20 učesnika. Od preostalih 35 odsto planirano je da 20 odsto bude podeljeno na osnovu plasmana, a preostalih 15 odsto na osnovu marketinga, kao što to čini i UEFA u Ligi šampiona. Sve u svemu, ozbiljan projekat, kom će FIFA i UEFA teško parirati.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

Povezane vesti