VEČITI LUZERI Bravo, fudbaleri, opet ste uspeli!

I dok nas sve drma euforija zbog košarkaša i dok željno iščekujemo polufinale sa Kanadom i 24. grend slem titulu Novaka Đokovića, fudbalska reprezentacija Srbije ponovo se pobrinula da nam pokvari raspoloženje? A, ko će drugi? Toliko puta im je to pošlo za rukom. Srbi su tradicionalan narod i naši fudbaleri to strogo poštuju.

U prošlosti su znali da kažu kako su pod velikim pritiskom, da cela nacija samo njih gleda i da ih upravo to često parališe. Sada to nije bio slučaj. Oči Srbije su uprte u Manilu i Njujork, a potajno se nadamo da bi odbojkaši mogli da urade slično što i njihove koleginice. Kvalifikacije za prvenstvo Evrope u fudbalu prolaze skoro neopaženo. Osim najvećih fudbalskih fanatika drugi ljudi gotovo da nisu ni znali da Piksijevi "orlovi" igraju protiv Mađarske. 

I gle čuda, ishod je opet isti. Sa pritiskom javnosti ili bez njega, zna se kako će naši reprezentativci odigrati. Ponovo "sreća" nije bila na strani Dušana Tadića i drugova. Opet su im fudbalski bogovi "okrenuli leđa". Bili smo bolji, ali eto, dadoše Mađari dva brza gola i to slučajno naravno. Kao da je naš pogodak bio iz neke izgrađene akcije, a ne posle greške protivnika. 

Foto: Marko Metlaš/Alo!

 

Nezasluženo smo izgubili. A jesmo li zasluženo pobedili Crnu Goru? Da li smo zaslužili bod protiv Bugarske?

Kada će naši fudbaleri naučiti da pobeđuju? Hoće li ikada shvatiti da je ono što piše na semaforu jedino važno? Sada na semaforu stadiona "Rajko Mitić" stoji Srbija 1, Mađarska 2. Korneri, pogođene stative, posed lopte je nešto čime treba statističari da se bave.  

Žalosno je što svi ti igrači poseduju talenat, potencijal, kvalitiet i što ne znaju kako da ih iskoriste. Nije tu više bitno ni ko je selektor, niti ko upravlja Savezom. Fudbaleri Srbije nemaju pobednički mentalitet! Onog trenutka kada ga izgrade doći će rezultati, a sve dok to ne bude slučaj, biće luzeri koji već u 70. minutu utakmice krenu da smišljaju izgovore umesto da gledaju kako da preokrenu stvari u svoju korist i trijumfuju čak i kada im ne ide.

I nije istina da se fudbaleri samo kritikuju. Setimo se šta je bilo kada su se kvalifikovali na Svetsko prvenstvo u Kataru. Širom Srbije organizovana su slavlja kao da je osvojena medalja, u nebesa su se dizali svi na čelu sa Draganom Stojkovićem. Ako su znali tada da uživaju u hvalospevima, moraju da nauče da trpe i kritike. Javnost kritikuje Novaka Đokovića posle poraza u finalu Vimbldona iako je osvojio sve što se osvojiti može i postao najveći ikada. Ko su onda Aleksandar Mitrović, Dušan Tadić, Sergej Milinković-Savić da ne sme ništa da im se kaže? Šta su oni osvojili?

Foto: Marko Metlaš/Alo!

 

Dokle će nacija slušati frazu "sam plasman na to i to takmičenje je veliki uspeh"? Da li se pod uspehom smatra što smo 2006, 2010, 2018, 2022. godine bili poslednji u grupi? Šta bi rekli da su kojim čudom prošli u osminu finala ili kao Hrvati bili među četiri reprezentacije sveta?

Ako deca koja su navijala za njih protiv Mađarske, sutra u školi umesto odgovora na pitanja na kontrolnom predaju prazan papir, hoće li im profesor napisati "uspeh je što si došao na kontrolni" ili će im dati jedinicu?

Odavno su fudbaleri izgubili kredit, ako su ga uopšte ikad i imali, pa da slušamo priče kako oni igraju lep, dopadljiv fudbal, ali eto nekako baš njima sreća uvek okrene leđa. Ljudi u Srbiji žele da fudbaleri konačno počnu da pobeđuju. Đoković ne igra najleši tenis, košarkaši nemaju najbolja zakucavanja, odbojkašice nisu najatraktivnije, Ivana Vuleta možda nema najbolji odraz, ali svi oni imaju karakter pobednika.

Ko posle svega sme sa sigurnošću da tvrdi da će ovakva reprezentacija pobediti nižerazrednu selekciju Litvanije u nedelju?  

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu. 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI