ALO! NA STAROJ PLANINI Kiša, magla, vetar, bujice: 102 KILOMETARA MORDORA!

Na Staroj planini u organizaciji Skyrunning Serbia & Monetenegro održana je deveta ultratrejl trka. Staze Dupljak od 34 kilometra i Midžor od 64 bile su i ove godine veoma popularne, ali je kruna takmičenja ipak bila trka Kopren dužine 100 km.

Prošle godine ova staza je bila otkazana zbog epidemioloških razloga, a ove godine umalo da se ne održi zbog vremenskih. Srećom, organizatori su našli solomonsko rešenje, pa su sve trase izmenjene tako da se ispune bezbednosni uslovi.

Da bi se zadovoljili kilometraža i tražena visinska razlika (na trci od 100 km je to 5.000 metara), rute su produžene za nekoliko kilometara, a trkači su morali da pretrče 38, 67 i čak 102 kilometra.

Kao da nije teško samo po sebi, bilo je potrebno boriti se i protiv prirode. Cele nedelje uoči trke padala je kiša, ali te subote bila je provala oblaka. Kiša nije prestajala ceo dan, a jak vetar, pogotovo na vrhovima, i niska temperatura stvorili su skoro nemoguće uslove.

Magla je na momente bila toliko gusta, da niste mogli da vidite trkače do prelaska ciljne linije, ali najveći problem su definitivno bile bujice. 

- Kiša pada sve vreme i mokar si i nekako se navikneš na to stanje, ali kad naiđeš na bujicu, ta voda je toliko hladna, da se momentalno zalediš. Najveći problem mi je bio da zadržim toplotu. U nekim trenucima nisam mogao da savijem prste da isključim sat ili zakopčam rajsferšlus - objašnjava jedan od učesnika trke na 100 kilometara Goran Radovanović.

Skoro svi trkači su imali slične probleme. Klizav teren, nabujala reka koja se izliva, voda koja je ispunila žlebove staza i hladnoća bili su veliki izazov, ali svi su jednoglasni da se nisu pokajali i da im je drago što su učestvovali u ovoj avanturi. 

- Bilo je teško i vreme je bilo loše, ali uživala sam - kaže drugoplasirana na 38 kilometara Ruskinja Viktorija Keler, koju je do cilja dopratila ćerkica trčeći s njom po kiši. 

Slično su rekli i ostali učesnici, kad se trka završi, sve teškoće se zaborave, tako da su mnogi cilj prelazili s ranama, ali s osmehom.

Dok su na kraćim stazama uglavnom završili pre sumraka, takmičari na 102 kilometra su trčali do kasno u noć, a neki od njih su stigli kad je već uveliko svanulo.

Svi učesnici zaslužuju divljenje, ali najveći heroji su ipak oni koji nisu odustali ni duboko u noć. Kako je vremenski limit za trku 24 časa, poslednji su stigli samo malo ranije, nešto pre sedam ujutru.

- Provesti noć u šumi nije lako, a kamoli po ovako lošem vremenu. Ne znam gde su našli snagu da izguraju do kraja, ne odustanu i završe trku. Ovde su svi pobednici - kaže jedan od posmatrača, koji i sam planira da se oproba sledeće godine, kada je zakazano jubilarno 10. izdanje.