Da argentinskog mađioničara u kopačkama zasad ostavimo po strani, a i pitanje je da li je ispred Pelea i Maradone, prvu dvojicu povezuje još nešto osim poruke na majici Novakovog navijača u Melburnu. Emocije, na primer. Suze.

Box: Image
 

Da i veliki, najveći u svojim sportovima, ponekad ne mogu da kontrolišu osećanja, pokazali su svojevremeno Majkl Džordan i sad Novak Đoković, posle osvajanja 10. Australijan opena. Fantastični sportisti, a obični ljudi. Vanzemaljci na terenu, a opet od krvi i mesa, kao i svi ostali koji su padali pred njima.

S trijumfalnim poenom na „Rod Lejver areni“, videsmo, Đoković je otrčao do svog boksa da s majkom Dijanom i bratom Markom, najpre s njima, podeli radost uzimanja onog što mu, zapravo, i pripada - zvanja GOAT (Greatest of All Time - najveći svih vremena). Grljenje i ljubljenje s najmilijima ubrzo je smenio vulkan emocija koje su kuljale iz teniskog vladara. Pao je Nole i zaplakao. Ridao! Ležao i suze lio...

Box: Tweet

Sličan izliv osećanja viđen je onomad u svlačionici Čikaga. Plakao je niko drugi do Leteći Majkl. Na podu, kao Nesalomivi Novak. Beše to 1996, posle četvrte finalne utakmice plej-ofa NBA lige u kojoj je Džordan vodio Bulse do pobede 4:2 i titule. Prve titule po povratku u košarku (četvrte od ukupnih šest), prve zapravo od ubistva oca u leto 1993. Zbog njega se te godine penzionisao, na sreću kasnije vratio, njemu je tad posvetio titulu. Dok je suze lio...

Za više sportskih informacija, zapratite našu  Fejsbuk stranicu .