Vreme kada doručkujemo i ručamo može da poveća rizik od nastanka srčanih bolesti, uključujući srčani udar. Do ovih zaključaka došli su naučnici koji su sproveli studiju u kojoj je učestvovalo čak 100.000 ljudi. Dakle, u koje vreme je najbolje jesti pojedinačne obroke? Proveravamo rezultate naučnih istraživanja.
Kardiovaskularne bolesti imaju najveću stopu smrtnosti u svetu. Jedan od glavnih faktora odgovornih za smrt je nepravilna ishrana. Nažalost, ubrzani način života, kao i preskakanje određenih obroka, uključujući prejedanje noću, što često rezultira preskakanjem doručka, dovodi do nepravilnog ponašanja u ishrani.
Važno je znati da je dnevni ciklus obroka vezan za funkcionisanje pojedinih organa - jetre, bubrega, pankreasa, kao i srca i regulacije krvnog pritiska. Zbog problema vezanih za neregulaciju ciklusa ishrane, pojavila se nova oblast nauke, hrononutricija, čiji je glavni cilj uspostavljanje odnosa između dnevnog ritma ishrane i zdravlja.
Naučnici upozoravaju da je doručak najvažniji obrok za srce
Podaci iz različitih studija ukazuju na povezanost između doručka i kardiometaboličkog zdravlja. Preskakanje povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, prekomerne težine, gojaznosti i dijabetesa. Promene u cirkadijalnom ciklusu dovode do toga da počnemo da grickamo uveče, što može da doprinese ukočenosti arterija, dislipidemiji, metaboličkom sindromu i gojaznosti. Nekoliko studija se fokusira na vreme kada se jede prvi obrok, što može biti ključno u određivanju rizika od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Isto važi i za ručak i večeru.
Najbolje vreme za prvi obrok u danu
Godine 2009. počela je studija koju je sproveo NutriNet-Santé, u kojoj je učestvovalo 103.000 ljudi. Prosečna starost učesnika bila je 42 godine. Glavni cilj studije bio je da se poveže vreme prvog i poslednjeg obroka u danu, broj obroka i noćni post sa kardiovaskularnim oboljenjima.
Uočeno je da je svaki sat odlaganja doručka povezan sa povećanim rizikom od srčanih problema. Zauzvrat, duži noćni post smanjio je ovu tendenciju do 7 odsto. Pokazalo se da je vreme poslednjeg obroka posebno važno za žene. Što se kasnija večera pojede, to je veći rizik od nastanka koronarne bolesti srca.
Prema istraživanjima, prvi obrok u danu je najbolje jesti između 7:00 i 9:00 ujutru. Rizik od srčanog udara povećava se i do 28 odsto kod ljudi koji prvi obrok jedu posle 10:00. Promene u ciklusu ishrane povezane su sa kasnijim jedenjem ručka, a zatim i večere, što značajno utiče na funkcionisanje celog organizma. Studija je istakla da je odlaganje doručka povezano sa povećanim krvnim pritiskom, visokim nivoom glukoze i insulina i nižim nivoima HDL lipoproteina.
