crna rupa
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Astronomi su pronašli najsjajniji objekat u svemiru - "paklenu" crnu rupu koja dnevno proždire zvezdu. Opisana kao „najpaklenije mesto u univerzumu“, crna rupa je udaljena 12 milijardi svetlosnih godina i ima masu otprilike 17 milijardi puta veću od mase Sunca našeg Sunčevog sistema. Zbog svog ogromnog gravitacionog privlačenja, crne rupe rastu u masi tako što hvataju obližnji materijal, bilo da su to zvezde, planete, pa čak i druge crne rupe.


Materija koja se povlači ka ovoj crnoj rupi, poznatoj kao J0529-4351, formira ogroman disk prečnika sedam svetlosnih godina. To je oko 15.000 puta više od udaljenosti od Sunca do Neptuna.
 

J0529-4351 identifikovao je tim sa Australijskog nacionalnog univerziteta (ANU) u Kanberi, Australija, na čelu sa vanrednim profesorom Kristijanom Volfom.

„Pakao je zamišljen kao krajnje neprijatno mesto, vruće i neprijateljsko prema telesnim oblicima ljudskog života“, rekao je on. „Zahvaljujući velikom astronomskom pregledu celog neba, sada smo pronašli ono što je možda najpaklenije mesto u univerzumu.“

Prema profesoru Volfu, „nema potrebe da se plašite“ crne rupe poput ove, uglavnom zato što je udaljena 12 milijardi svetlosnih godina. „Svetlu ovog čudovišta trebalo je više od 12 milijardi godina da stigne do nas, što znači da bi odavno prestalo da raste“, rekao je on.

Imajući na umu da je univerzum star oko 13,7 milijardi godina, svetlost koju sada otkrivamo iz crne rupe je snimak univerzuma u ​​njegovoj „adolescentnoj“ fazi.

"U adolescentskom univerzumu materija se kretala haotično i hranila gladne crne rupe", objasnio je akademik.


"Danas se zvezde uredno kreću na bezbednim udaljenostima i retko uranjaju u crne rupe".

Poznate kao inspiracija za naučno-fantastične filmove kao što je 'Horizont događaja', crne rupe su regioni prostor-vremena gde je sila gravitacije toliko jaka da čak ni svetlost ne može da izađe.

Oni deluju kao intenzivni izvori gravitacije koji sakupljaju okolnu prašinu i gas, kao i planete, pa čak i druge crne rupe. Često se opisuju kao 'destruktivna čudovišta' jer kidaju zvezde, gutaju sve što im dođe previše blizu i drže svetlost zarobljenim.

Ova crna rupa – najbrže rastuća crna rupa ikada zabeležena – prvi put je otkrivena pomoću teleskopa od 7,5 stopa (2,3 metra) u opservatoriji ANU Siding Spring u blizini grada Kunabarabran, oko 300 milja od Sidneja. Istraživački tim je zatim koristio jedan od najvećih teleskopa na svetu – Veoma veliki teleskop Evropske južne opservatorije – da potvrdi punu prirodu crne rupe i izmeri njenu masu.

Kada priliv gasa i prašine u ovu crnu rupu dostigne određeni nivo, događaj može izazvati formiranje 'kvazara' - izuzetno svetle oblasti dok se materijal vrti oko crne rupe.

Istraživači kažu da je ova crna rupa okružena najvećim i najsjajnijim diskom zarobljene materije ikada otkrivenim. To je najsjajniji objekat do sada pronađen u univerzumu – 500 triliona puta svetliji od našeg Sunca.

„Takva zapanjujuća količina energije može se osloboditi samo ako crna rupa svakog dana pojede materijal u vrednosti od sunca“, rekao je profesor Volf. Što se tiče zašto je ovo tek sada primećeno s obzirom da je to najsjajnija stvar u univerzumu, to je zato što je univerzum „pun svetlećih crnih rupa“.

„Svetski teleskopi proizvode toliko podataka da astronomi koriste sofisticirane alate za mašinsko učenje da bi sve to pregledali“, rekao je stručnjak. „Mašinsko učenje, po svojoj prirodi, teži pronalaženju stvari koje su slične onome što je ranije pronađeno.

„Ovo čini mašinsko učenje odličnim u pronalaženju uobičajenih akrecionih diskova oko crnih rupa – do sada ih je otkriveno oko milion – ali nije tako dobro u uočavanju retkih izuzetaka poput J0529-4351.“

Studija je objavljena u časopisu Nature Astronomi.
 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading