ŽIVOT POD ŠATOROM Čudesno pleme 2 meseca živi u potpunom mraku na -50 na "ivici sveta"

Između Belog mora i poluostrva Tajmir žive Neneti, pleme koje se naziva i Samojedi ili Juraci, a njihov način života fascinira iz više razloga. Jedna od njih je preživljavanje u surovom okruženju, na suludo niskim temperaturama.

Godišnje Neneti prelaze 2.000 kilometara da bi migrirali sa letnjih na zimske pašnjake, pomerajući svoje logore. Zimi, Neneti žive južno od delte reke Ob, a zatim se sele na sever poluostrva Jamal, gde imaju letnje pašnjake.

Poluostrvo Jamal, koje je okruženo Arktičkim okeanom, na nenetskom jeziku znači „ivica sveta“, što otkriva ponešto o ovom negostoljubivom regionu, gde temperature padaju i do minus 50 stepeni Celzijusa.

Profimedia

Neneti na tom području žive više od 1.000 godina, pre svega zahvaljujući irvasima koji ih greju i hrane, prenosi Punkufer. Irvasi kao kućni ljubimci Zanimljivo je kako mogu da prepoznaju pojedine životinje u stadu, a svaka porodica ima svoju posebnu životinju koja je oslobođena vuče sanki.

Taj jelen je kao kućni ljubimac koji živi u porodici kao pas. Irvasi obezbeđuju Nenetima sve što im je potrebno za preživljavanje. Svoje domove pokrivaju kožama da bi se zaštitili od hladnoće, a krzno koriste za izradu odeće kao što su kaputi i čizme i ćebad.

Od kostiju se prave jela i delovi sanki, a meso se jede sirovo, kuvano ili zamrznuto. Krv irvasa je posebno cenjena kao bogat izvor vitamina. Pored irvasa, Neneti jedu i ribu, najčešće smrznutu.

Život u šatoru

Plemenski domovi su šatori od kostiju i kože, a njihova konstrukcija se može sklopiti i rastaviti za manje od dva sata.

Zahvaljujući odličnoj toplotnoj izolaciji, napravljenoj od kože irvasa, šator je topao i udoban čak i kada se spoljna temperatura spusti na desetine stepeni ispod nule. Kada im zatreba voda, žene iz plemena izlaze iz šatora sa malim sankama i lopatom.

Profimedia

Čiste sneg koji sakupe i zagrevaju ga u loncu na vatri da se otopi, a vodu koriste za piće.

Nema odmora

Neneti nemaju slobodnih vikenda jer briga o irvasima i skupljanje hrane zahtevaju svakodnevne aktivnosti. Od posla se odmaraju samo jednom godišnje, kada se cela zajednica okupi na saonicama i druženju.

Pošto se sneg na Arktiku topi brže nego ranije, Neneti moraju da prilagode svoje rute klimatskim promenama kako bi irvasi imali šta da jedu.

Irvasi se uglavnom hrane lišajevima koji rastu ispod debelog sloja snega, a njihov oštar njuh omogućava im da traže i pronalaze hranu. Male jame koje je za sobom ostavilo krdo irvasa su neverovatan prizor na snegu.

Potpuni mrak

Pleme provodi i duge periode u potpunom mraku - od novembra do januara kada sunce uopšte ne izlazi u najsevernijim predelima, što otežava preživljavanje i ljudima i životinjama. Snežni slojevi su deblji, što znači da irvasi teže pronalaze hranu, a život plemena malo olakšavaju baterijske lampe.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI