OVO JE ISTINA Evo zašto Jovanka i Tito nisu imali decu, sestra Nada otkrila tajnu

Nada Budisavljević je bila sestra Jovanke Broz, koja je veći deo života bila odvojena od sestre. Naime, nakon što su im roditelji mladi umrli, Nada i njihova treća sestra Zora uglavnom su živele u internatima, sirotištima i domovima. Nada je diplomirala englesku i italijansku i svetsku književnost, a radila je kod Tita kao bibliotekar.

Dugo godina je živela sa Jovankom i Titom u Užičkoj 15 i za to vreme nikada nije govorila o privatnom životu sestre i devera. "Za jedno, to su bile njihove tajne. Za dvoje je bilo da se ne priča o stvarima koje se dešavaju u toj kući. Mislim da su bile neke klauzule, neki ugovori negde, da ako je neko primljen u službu Tita i Jovanka, o njihovom privatnom životu se ne priča.I takav ugovor se potpisuje. Nikad nisam potpisao takav ugovor niti je od mene traženo. Ali sam toliko dugo sa njima i uz njih da sam znao da ne priča o tim stvarima“, rekla je Nada.

Profimedia

Međutim, u knjizi objavljenoj 2015. godine, pod naslovom „Nada Budisavljević: Moja sestra Jovanka Broz“, Nada je ipak otkrila neke veoma važne činjenice iz života maršala i njegove supruge.

"Jovanka nas je posle rata zatekla u dva sirotišta, Zora i ja smo došli u Beograd i živeli u jednoj sobi u Užičkoj 16. Znali smo da Jovanka radi kod Tita i to nam je bila velika čast. Ali nismo znali da išta postoji između njih. Niti nam je to ikada rekla. Nije nam rekla da li ima još jednog dečka. Zadržala je to za sebe. Bila je lepotica, ali se nikada nije razmetala ni sobom ni svojom lepotom. Nije joj palo na pamet da priča o tome da joj se neko udvara ili nešto slično. Rekla je Zori i meni jednog dana, 1952. godine, da će se udati za Tita. Oboje smo ostali bez reči na isti način kao kada nam je rekla da nam je brat umro. Kao da nam je rekla da će se udati za Svetog Petra. Ili da će se udati za Gospoda Boga. Jer Tito je tada bio ikona za sve nas, pa i za nju. I uvek sam govorio da se udala za svoju ikonu. A za nas on takođe nije bio živ čovek – već pojam. A kad nam je to rekla, nas dvoje nismo ništa rekli. Otišli ​​smo u šetnju. Išli smo od Topčiderske zvezde naniže. Zora i ja razumeli smo njene reči kao da ćemo ponovo morati da se vratimo kući. Bili smo obliveni suzama".

Profimedia

Kao prvo, obraćao nam se kao odraslima. Znam da nam je ponudio vino da pijemo. Gledam, pa ko mi još nudi? Gledam i ne verujem, niko mi to nikada nije ponudio. Onda nas je pitao šta mislimo o nekim stvarima. Bio sam zadivljen jer me niko nikada nije pitao šta mislim o bilo čemu. Tito me je prvi pitao šta mislim.

I ubuduće je često znao da me pita šta mislim o određenim stvarima, naravno ne o politici, već o nečemu što se dešava oko nas. Zatim nam je pokazao svoju sobu i svoju kancelariju u Užičkoj 15, na prvom spratu. Tu smo jeli, u tom kabinetu. Nismo sišli u tu veliku trpezariju. Tada nam je rekao da se ništa neće promeniti u našim životima, da ćemo živeti onako kako smo živeli do tada, samo da će sada on da brine o nama uz Jovanku“, piše Žena.rs

„I tako je bilo. I dalje smo živeli u istom stanu, a sada nam je on pokrivao troškove održavanja jer je Jovanka bila demobilisana i više nije radila. Zora i ja se vraćamo iz Užičke 15 potpuno smireni. Ništa se neće promeniti u našem životu. Imamo utisak da je veoma fin čovek. Tito je odjednom od tog idola i te ikone postao veoma simpatičan čovek, topao, ne bih rekao običan čovek, nego jednostavno fin čovek. 

Profimedia

On me je zaista voleo. Bio sam član njegove porodice. Zato što sam bio tamo sve vreme. U početku mu se više sviđala Zora, to je bilo jasno, jer je Zora bila njegov tip mlade devojke, a ja sam bila takva, po kući. Znam da me je voleo zbog načina na koji sam bila odana Jovanki, kao što je Jovanka bila odana njemu. Veoma je cenio moju posvećenost i moju nesebičnu pomoć. On je to cenio u meni i bio je srećan zbog toga. Tita sam videla kao oca. Zato što smo bili premladi kada smo došli.

U njemu sam videla oca, kojeg sam rano izgubila, jer je on de fakto bio taj koji nas je izdržavao od Jovankine udaje, sve dok nisam dobila prvu platu. Prihvatio nas je kao Jovankinu decu, otprilike. Kao da smo njena deca. Tretirao nas je kao odrasle, nekim čudom. I celog života sam ga videla kao oca. I nikada nisam promenila svoj odnos prema njemu. A znam i da je kasnije bio jako ponosan na mene, na to što predajem u školi jezika za oficire. I to je stalno govorio i isticao – kako ja njegove oficire učim engleskom jeziku.

Profimedia

Odluka da se Tito venča sa Jovankom bila je veoma teška odluka. Imala je i nas. I njoj je to bio teret. A znala je i kakvi su bili njegovi porodični odnosi. Ali nam nikada nije rekla kako je ta ljubav počela. Ni on ni ona nikada o tome nisu rekli ni reč. Bila sam sa njima dvadeset pet godina. Svaki dan. 

Niko od njih nikada nije pričao o tome. Oni su bili ljudi starog kova i to je bilo njihovo, nisu pričali o tome, ja nisam nikad pitala o tome. Upravo sam videla da se jako vole i da se veoma poštuju i da su im zaista potrebni. Kada je prihvatila taj brak, on je namiren i o tome se nije pričalo. O venčanju nije ni pričala. Znam samo da su kumovi bili Ranković i Gošnjak.

Nismo bili na venčanju. Sve je to urađeno u najužem mogućem krugu. Bilo je to nešto veoma intimno, od toga nije napravljen nikakav veliki događaj, nikakva proslava, nikakva pompa. Udala se za svoju ikonu i do kraja života za nju nije bilo nikog drugog osim njega. Čak ni u njenom umu. Ni na koji način. Mislim da se Jovanka ni u čemu nije promenila posle udaje. Pedeset druge, pedeset i treće godine, preselili smo se iz sobe u Užičkoj 16 u stan u Užičkoj 9.

To je stan koji je Jovanka dobila i koji je kasnije vratila kada se Zora udala. Jovanka je smatrala da nije u redu što sam sama u takvom stanu dok drugi ljudi nemaju gde da žive. Tako sam se preselila kod Tite i Jovanke u Užičku 15. Najverovatnije je to bila njena dobrovoljna odluka da nema dece. Jer bi to u tom trenutku moglo da naškodi Titu.

Kažem, najverovatnije, jer to ne znam. Njena žrtva je za njega bila potpuna. Od samog početka mu se stavila u službu kao neko ko je posvećen, kao igumanija koja se posvećuje svojoj veri. Ona je ublažila svaki udarac koji je bio usmeren na njega. A onda se pretvarala da je mnogo jača nego što jeste. Delovala je kao kremen, kao stena žena. I to je kasnije zloupotrebljeno“. (Delovi iz knjige „Nada Budisavljević: Moja sestra Jovanka Broz“)

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI