Donald Tramp uspeo je da sačuva svog ministra odbrane Pita Hegseta, ali glasanje u američkom Kongresu pokazalo je koliko je rat sa Iranom uzdrmao Vašington. Republikanci su sa 211 prema 204 glasa zaustavili pokušaj opoziva, dok je čak 11 demokrata izostalo sa glasanja. Iza ovog obračuna krije se mnogo više od sudbine jednog ministra. Rat koji su SAD i Izrael započeli u februaru sada postaje ozbiljan problem za Trampa, Benjamin Netanjahu suočava se sa sve neizvesnijom američkom podrškom, a Iran pokušava da iskoristi političku krizu u Vašingtonu za bolje pregovaračke uslove. Od januara, kada demokrate preuzimaju oba doma Kongresa, odnosi snaga dodatno se menjaju.
Kada je u utorak uveče, 10. novembra, objavljen rezultat glasanja u Predstavničkom domu američkog Kongresa, Donald Tramp imao je razloga za zadovoljstvo. Njegov ministar odbrane Pit Hegset, jedan od najistaknutijih zagovornika vojne kampanje protiv Irana, za sada je izbegao opoziv.
Glasanje je završeno rezultatom 211 prema 204. Republikanska većina odlučila je da osam tačaka optužbe protiv Hegseta pošalje Odboru za pravosuđe, čime je praktično zaustavljeno dalje razmatranje opoziva u sadašnjem sazivu Kongresa.
Međutim, važno je razumeti šta se zaista dogodilo. Kongres nije glasao o tome da li je Hegset kriv, niti ga je oslobodio odgovornosti. Glasalo se o proceduralnom predlogu kojim je sprečeno da optužbe odmah dođu na konačno izjašnjavanje.
Ta razlika je ključna za razumevanje onoga što sledi.
Ko je zapravo spasao Hegseta?
Najzanimljivije je što postupak protiv ministra odbrane nije pokrenuo demokrata, već republikanac Tomas Masi iz Kentakija. On je Hegseta optužio za zloupotrebu položaja i kršenje ustavnih ovlašćenja Kongresa, pre svega zbog rata sa Iranom, ali i zbog vojnih operacija u Venecueli, Jemenu i napada na brodove osumnjičene za krijumčarenje droge.
Masi je pokušao da pridobije republikance koji su nezadovoljni ratom i načinom na koji Pentagon donosi odluke. Ipak, kada je došlo vreme za glasanje, nijedan drugi republikanac nije stao uz njega.
Za zaustavljanje postupka glasao je 211 poslanik, dok ih je 204 bilo protiv. Masi je bio jedini republikanac koji se usprotivio slanju optužbi odboru.
Još zanimljiviji detalj jeste odsustvo 11 demokratskih poslanika, među kojima je bila i bivša predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi. Da je samo osam odsutnih demokrata glasalo protiv proceduralnog predloga, on bi bio poražen, pod uslovom da ostali glasovi ostanu isti.
To ne znači da bi Hegset automatski bio opozvan, ali bi se otvorio put za direktno glasanje o optužbama.
Demokrate će zato morati da odgovore i na pitanje zašto nisu uspele da okupe sve svoje poslanike u trenutku kada su imale priliku da ozbiljno ugroze Trampovog ministra.
Tramp brani Hegseta, ali rat u Iranu sve više opterećuje njegovu vlast
Donald Tramp odmah je proglasio političku pobedu. Hegseta je nazvao velikim američkim patriotom i istakao njegove rezultate u Iranu, Venecueli i drugim vojnim operacijama.
Međutim, problem za američkog predsednika jeste to što se vojni uspeh i politički uspeh ne moraju poklapati.
SAD i Izrael pokrenuli su rat protiv Irana 28. februara 2026. godine. Trampova administracija tada je predstavljala operaciju kao način da se ukloni iranska vojna i nuklearna pretnja. Više od osam meseci kasnije, sukob i dalje nije politički rešen.
Američka vojska nanela je ozbiljnu štetu iranskim kapacitetima, ali je Teheran odgovorio napadima i poremećajima pomorskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu, jednom od najvažnijih energetskih prolaza na svetu.
Posledice su osetili i američki građani. Rast cena goriva dodatno je opteretio porodične budžete, a nezadovoljstvo ratom postalo je jedno od važnih pitanja na kongresnim izborima održanim 3. novembra.
Republikanci su na tim izborima izgubili kontrolu nad oba doma Kongresa.
I upravo je tu najveći Trampov problem: nije dovoljno da ubedi birače da je američka vojska bila uspešna. Mora da objasni i zašto rat toliko dugo traje, koliko košta i kada će se završiti.
Prema istraživanju Rojtersa i Ipsosa objavljenom 10. novembra, čak 71 odsto ispitanih Amerikanaca želi da novi Kongres donese zakon kojim bi se okončao rat sa Iranom. Među demokratama takav stav ima 93 odsto ispitanika, ali posebno je zanimljivo da završetak rata podržava i 51 odsto republikanaca.
Drugim rečima, nezadovoljstvo sukobom više nije ograničeno samo na Trampove političke protivnike.
Džej Di Vens otvorio je još jednu pukotinu u Beloj kući
Potpredsednik SAD Džej Di Vens javno je podržao Hegseta tokom glasanja, ali njegov odnos prema ratu sa Iranom pokazuje koliko je situacija složena.
Posle izbornog poraza republikanaca, Vens je otvoreno doveo u pitanje cenu sukoba i ocenio da je rat jedan od razloga zbog kojih je stranka izgubila podršku birača.
Rojters je 4. novembra izvestio da se Vens distancirao od ratne politike i naglasio da republikanci moraju da se vrate problemima sa kojima se Amerikanci suočavaju kod kuće.
Nekoliko dana kasnije, ipak je stao u odbranu ministra odbrane. Prema njegovom tumačenju, zahtev za opoziv nije prvenstveno posledica Irana, već otpora promenama koje Hegset sprovodi u Pentagonu.
Ovakav stav otkriva važnu političku razliku: Vens može da kritikuje rat, a da istovremeno odbija opoziv ministra.
Za Trampa je to korisno jer održava jedinstvo administracije, ali pokazuje i da unutar republikanskog vrha postoje različiti pogledi na dalji nastavak sukoba.
Američki portal Aksios, pozivajući se na izvore iz administracije, objavio je da Vens već mesecima zagovara sporazum sa Iranom i da je privatno kritikovao procene izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
To ne znači da je došlo do otvorenog raskola u Beloj kući, ali ukazuje da se vodi ozbiljna rasprava o tome da li nastaviti vojni pritisak ili pokušati da se rat završi pregovorima.
Izrael: Netanjahu više ne može da računa na Vašington kao ranije
Za Izrael ova politička kriza dolazi u posebno nezgodnom trenutku.
Benjamin Netanjahu godinama je gradio blizak odnos sa Donaldom Trampom, računajući da će američka podrška predstavljati snažan oslonac izraelskoj bezbednosnoj politici.
Međutim, izbori u SAD promenili su političku sliku.
Demokrate, koje u januaru preuzimaju oba doma Kongresa, sve otvorenije dovode u pitanje američku vojnu pomoć Izraelu i politiku njegove vlade prema Gazi, Zapadnoj obali i Iranu.
Istovremeno, nezadovoljstvo odnosima sa Izraelom raste i u delu Republikanske stranke, naročito među političarima koji smatraju da Amerika ne treba da ulazi u dugotrajne ratove zbog svojih saveznika.
Tramp je početkom novembra najavio da želi da prekine približno četiri milijarde dolara godišnje američke pomoći Izraelu počev od 2027. godine, uz nastavak prodaje američkog oružja toj zemlji.
Ipak, ta najava nije isto što i već doneta odluka. Postojeći okvir američko-izraelske vojne pomoći traje do 2028. godine, a Kongres bi imao važnu ulogu u eventualnoj promeni finansiranja.
Za Izrael je već i sama rasprava o smanjenju pomoći ozbiljan politički signal.
Netanjahuovi protivnici tvrde da je prevelikim oslanjanjem na Trampa ugrozio tradicionalnu podršku Izraelu u obe američke stranke.
Njegov glavni rival Gadi Ajzenkot poručio je posle američkih izbora da želi da obnovi odnose sa Vašingtonom i vrati njihovu dvostranačku osnovu.
Lider izraelske opozicije Jair Lapid upozorio je da Netanjahuova politika dovodi u opasnost položaj Izraela na međunarodnoj sceni.
Situaciju dodatno komplikuju izbori održani u Izraelu krajem oktobra. Netanjahuova koalicija izgubila je parlamentarnu većinu, ali ni opozicija nije obezbedila dovoljno mandata da bez problema formira novu vladu.
Zato se politička neizvesnost u Vašingtonu sada prepliće sa neizvesnošću u Jerusalimu.
Za Izrael je najvažnije pitanje može li da sačuva vojnu i diplomatsku podršku SAD ako Tramp, pod pritiskom domaće javnosti, odluči da promeni kurs prema Iranu.
Iran: Teheran vidi političku priliku, ali ni on nije bez problema
Dok se u Vašingtonu raspravlja o Hegsetovoj odgovornosti, iransko rukovodstvo pokušava da pokaže da američki vojni pritisak nije ostvario sve ciljeve.
Jedan od najvažnijih aduta Teherana ostaje Ormuski moreuz, kroz koji prolazi značajan deo svetske trgovine naftom.
Američka pomorska blokada i iranski napadi na brodove dodatno su poremetili saobraćaj, a posledice se osećaju na energetskom tržištu.
Iran zahteva ukidanje blokade svojih luka, ublažavanje sankcija, oslobađanje zamrznutih sredstava i garancije da neće biti novih napada.
Tramp, sa druge strane, insistira da budući sporazum mora da spreči Iran da dođe do nuklearnog oružja.
Upravo oko tih pitanja za sada nema dogovora.
Američki predsednik je 9. novembra, posle razgovora sa katarskim premijerom, saopštio da neće pokretati nove velike napade na Iran u neposrednom periodu. Istovremeno je poručio da će pomorska blokada ostati na snazi.
Tramp je ocenio da je rat u vojnom smislu praktično završen, ali činjenica da blokada traje i da nema konačnog političkog sporazuma pokazuje da kriza nije okončana.
Iranski bezbednosni zvaničnik Mohsen Rezai izjavio je 10. novembra da direktni pregovori između Teherana i Vašingtona nisu u toku i da Iran još čeka jasan američki odgovor na svoje uslove.
Za Teheran je politički pritisak na Trampa prednost u pregovorima, ali ne i garancija uspeha.
Iran se i sam suočava sa ekonomskim posledicama rata, ograničenjima u trgovini i rizikom od novih američkih udara.
Ali Vaez, analitičar Međunarodne krizne grupe, upozorio je u razgovoru za Aksios na opasnost da iransko rukovodstvo političku slabost Trampa pogrešno protumači kao američku vojnu slabost.
Drugim rečima, Iran može pokušati da izdejstvuje povoljnije uslove, ali preterano insistiranje na zahtevima moglo bi da oteža sporazum i poveća rizik od nove eskalacije.
Šta Hegsetov ostanak znači za rat?
Kratkoročno, Hegsetov politički opstanak znači kontinuitet rukovodstva Pentagona.
Tramp ne mora odmah da traži novog ministra odbrane, a Hegset može da nastavi da sprovodi postojeću vojnu strategiju.
Međutim, to ne znači da će se rat nastaviti istim intenzitetom, niti da će američki predsednik automatski odustati od pregovora.
Odluku o novim napadima, blokadi ili sporazumu sa Iranom donosi Tramp, uz savetovanje sa bezbednosnim i diplomatskim timom.
Hegset je važan izvršilac te politike, ali nije jedini čovek koji određuje njen pravac.
Još jedan problem za administraciju predstavlja novac.
Pentagon nastoji da obezbedi odbrambeni budžet od približno 1.500 milijardi dolara, a pojedini republikanci već kritikuju njegove odnose sa Kongresom i način na koji obrazlaže vojne troškove.
Prema pisanju Vašington posta, rat sa Iranom koštao je više od 47 milijardi dolara do sredine oktobra, prema procenama američke Centralne komande.
To je važan podatak jer pokazuje da politička rasprava o ratu nije odvojena od pitanja cene goriva, inflacije i državne potrošnje.
Januar 2027. može da bude mnogo teži za Trampa
Hegsetov najveći problem jeste to što sadašnji sastav Kongresa završava mandat.
Od 3. januara 2027. demokrate će imati većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu.
To im otvara mogućnost da pokrenu parlamentarna saslušanja, traže dokumentaciju Pentagona, pozivaju sadašnje i bivše vojne zvaničnike i razmatraju nove optužbe protiv ministra.
Demokratski lider Hakim Džefris već je poručio da će razgovarati sa kolegama o mogućnosti novog postupka opoziva.
Ali ni tada Hegsetova smena neće biti automatska.
Za opoziv u Predstavničkom domu dovoljna je prosta većina, dok je za uklanjanje ministra sa funkcije potrebna dvotrećinska većina u Senatu.
Slično je i sa pokušajem da se zakonom zaustavi rat. Demokrate mogu da usvoje mere kojima se ograničavaju vojna ovlašćenja ili finansiranje, ali Tramp ima pravo veta na zakone, a za njegovo nadglasavanje neophodna je dvotrećinska podrška u oba doma.
Ipak, vlast Kongresa ne svodi se samo na mogućnost smenjivanja ministra.
Saslušanja, kontrola budžeta, istrage i pravo Senata da potvrđuje visoke funkcionere mogu ozbiljno da otežaju rad administracije.
Tramp će zato od januara morati da vodi spoljnopolitičke operacije uz znatno snažniji parlamentarni nadzor nego do sada.
Ko je dobio, a ko izgubio u ovom obračunu?
Hegset je izbegao neposredni politički udar i ostaje na čelu Pentagona. Tramp je sačuvao ministra kojeg je javno branio i pokazao da republikanci u Predstavničkom domu, uprkos neslaganjima oko rata, zasad ne žele da otvore postupak njegovog opoziva.
Demokrate nisu uspele da iskoriste glasanje, ali su dobile novu priliku da pitanje ratne odgovornosti stave u središte rasprave kada u januaru preuzmu većinu.
Za Izrael to znači nastavak saradnje sa postojećim američkim vojnim rukovodstvom, uz sve izraženiju neizvesnost oko buduće pomoći i političke podrške.
Iran, s druge strane, može da koristi američke unutrašnje podele kao argument u pregovorima, ali i dalje mora da računa na mogućnost novih vojnih poteza Vašingtona.
Upravo zato glasanje o Hegsetu nije rešilo nijedno od velikih pitanja koja su dovela do političke krize.
Rat nije završen, sporazuma sa Iranom nema, odnosi SAD i Izraela prolaze kroz promene, a američki građani sve glasnije traže da se pažnja administracije vrati problemima kod kuće.
Tramp je, dakle, uspeo da sačuva svog ministra, ali time nije uklonio razloge zbog kojih je njegov položaj doveden u pitanje. Sedam glasova razlike donelo je Hegsetu politički predah. Mnogo teži ispit za čitavu administraciju počinje 3. januara, kada Vašington dobija Kongres u kojem većinu imaju Trampovi protivnici.
Komentari (0)