Porodični odnosi mogu da postanu veoma komplikovani kada se pod istim krovom nađu različite generacije, posebno kada se pomoć koju roditelji pruže deci vremenom počne podrazumevati. Ono što je nekada bio gest ljubavi i podrške može da postane izvor nezadovoljstva, a nesuglasice oko svakodnevnih stvari ponekad otkriju mnogo dublje probleme.

Upravo takvu situaciju opisala je 77-godišnja Hrvatica koja je ćerki i zetu ustupila potkrovlje svoje kuće. Nakon svađe oko uređenja dečje sobe, zapitala se da li je postala teret u sopstvenom domu i priznala da razmišlja o tome da ih iseli.

Svoju priču podelila je u pismu životnoj savetnici Kseniji Habunek, kojoj se obratila za savet zbog narušenih porodičnih odnosa i straha da bi mogla da izgubi mir u kući.

„Zet je rekao da mene treba poslati u starački dom“

Kako je objasnila u pismu, sukob je izbio kada su ćerka i zet pokušavali da urede drugu dečju sobu. Prostorija je mala, pa su u nju jedva mogli da stanu krevet i radni sto.

Kada je novi sto stigao, ispostavilo se da je preširok i da ne može da se uklopi u sobu. Ćerka je predložila da ga vrate i kupe manji, ali je zet burno reagovao.

„Rekao je da je to kavez za ptice, a ne soba, a onda izjavio da mene treba poslati u starački dom kako bi bilo više prostora“, navela je žena.

Takve reči posebno su je pogodile jer smatra da je porodici već mnogo pomogla. Ustupanjem potkrovlja omogućila je ćerki i zetu da imaju svoj prostor bez potrebe da podižu stambeni kredit.

Kako je istakla, zetovi roditelji nisu im pružili sličnu pomoć, zbog čega joj je još teže palo što se njena podrška sada, čini joj se, uzima zdravo za gotovo.

„Imam pravo da živim u sopstvenoj kući“

Žena je priznala da se oseća usamljeno i nezaštićeno, posebno zato što smatra da ćerka ne staje u njenu odbranu kada dođe do sukoba sa zetom.

„Imam 77 godina i smatram da imam pravo da još živim, ali i da svoj život proživim onako kako želim, u sopstvenom domu“, napisala je.

Zbog svega što se dogodilo, počela je da razmišlja o tome da ćerku i zeta zamoli da se isele, pa čak i da ih razbaštini.

Ipak, priznala je da ne želi da ostatak života provede u svađi sa rođenom ćerkom. Istovremeno, ne želi ni da živi u strahu da bi neko drugi mogao da odlučuje o tome gde će provesti starost.

Savetnica joj poručila da ne mora da trpi nepoštovanje

U odgovoru na pismo, životna savetnica Ksenija Habunek ocenila je da je zetova reakcija neprihvatljiva i istakla da pomoć koju je žena pružila porodici ne znači da mora da trpi nepoštovanje.

Prema njenom mišljenju, žena bi trebalo jasno da postavi granice i da zetu stavi do znanja da, ukoliko mu prostor koji mu je ustupljen ne odgovara, može da potraži drugo rešenje za stanovanje.

Savetnica je predložila i da sa ćerkom razgovara nasamo, kako bi saznala šta ona zaista misli o sukobu i zbog čega nije reagovala na način koji bi majci pružio podršku.

Ipak, kada je reč o mogućem razbaštinjenju, savetovala joj je da ne donosi odluku u afektu.

Pre bilo kakvog poteza, važno je utvrditi kakav je pravni dogovor postignut u vezi sa korišćenjem potkrovlja i kakva prava svaka strana ima. Ustupanje prostora na korišćenje nije isto što i poklanjanje nekretnine, pa konkretna situacija zahteva pravni savet.

Na kraju, savetnica je ostavila mogućnost da se odnosi poprave ukoliko zet shvati da je prešao granicu i bude spreman da se izvini.

Priča ove 77-godišnjakinje otvorila je važno pitanje porodičnih odnosa: gde se završava roditeljska pomoć, a počinje obaveza da se poštuju granice i dostojanstvo osobe koja je tu pomoć pružila?