Crveni i običan luk nezaobilazni su sastojci mnogih jela, ali razlika između njih nije samo u boji. Razlikuju se po ukusu, teksturi i načinu na koji reaguju tokom kuvanja, pa pravi izbor može da utiče na konačan rezultat.

Obe vrste mogu da se jedu sirove, kuvaju, peku i prže, ali svaka ima svoje prednosti. Dok je crveni luk odličan kada želite hrskavost i izraženu boju, običan, odnosno žuti luk, posebno je pogodan za pripremu supa, gulaša, sosova i jela koja se dugo kuvaju.

Crveni luk je odličan za salate i sendviče

Crveni luk prepoznatljiv je po ljubičastocrvenoj ljusci, hrskavoj teksturi i karakterističnom ukusu. Zbog atraktivne boje i svežine često se koristi u jelima u kojima se služi sirov.

Odličan je dodatak salatama, sendvičima, burgerima, tortiljama i salsama. Može da se koristi i za pripremu kiselog luka, koji za kratko vreme dobija intenzivnu ružičastu boju.

Priprema je jednostavna: tanko isečene kriške prelijte mešavinom sirćeta i vode, uz malo soli i šećera po želji. Nakon kratkog stajanja, luk postaje osvežavajuć dodatak različitim jelima.

Ako vam je sirov crveni luk previše ljut, možete da ga isečete i ostavite pet do deset minuta u hladnoj vodi, a zatim dobro ocedite. To može da ublaži deo njegove oštrine, a da pritom zadrži hrskavost.

Crveni luk može da se dinsta i peče, ali zagrevanjem omekšava i menja boju. Zbog toga nije uvek najbolji izbor kada želite da svetli sosovi ili druga jela zadrže svoju prvobitnu nijansu.

Običan luk je najbolji za supe, gulaše i sosove

Žuti luk, koji se kod nas često naziva običnim crnim lukom, jedan je od najčešćih sastojaka u svakodnevnom kuvanju. Sirov ima izražen, ponekad prilično oštar ukus, ali tokom termičke obrade postaje mekši i slađi.

Posebno dobro se pokazuje u supama, čorbama, gulašima, varivima, sosovima i jelima od mesa. Kada se polako dinsta, oslobađa aromu i doprinosi punoći ukusa gotovog jela.

Običan luk odličan je i za karamelizovanje. Potrebno je samo da ga isečete na tanke kriške i pripremate na umerenoj temperaturi uz povremeno mešanje. Postepeno će omekšati, dobiti zlatnosmeđu boju i razviti slatkast, bogat ukus.

Još jedna prednost je to što obično manje utiče na boju svetlijih jela, pa je praktičan izbor za recepte u kojima izgled namirnica treba da ostane nepromenjen.

Koji luk je zdraviji – crveni ili običan?

Obe vrste luka sadrže korisna biljna jedinjenja i mogu da budu deo raznovrsne, uravnotežene ishrane. Ipak, postoje određene razlike u njihovom sastavu.

Crveni luk svoju karakterističnu boju duguje antocijaninima, biljnim pigmentima koji imaju antioksidativna svojstva. Običan luk takođe sadrži antioksidativna jedinjenja, uključujući kvercetin.

Obe vrste obezbeđuju i manje količine vlakana, vitamina i drugih hranljivih materija. Njihov sastav može da varira u zavisnosti od sorte i načina uzgoja, pa nije opravdano jednu vrstu proglasiti neuporedivo zdravijom od druge.

Najbolje je da birate onu koja odgovara vašem receptu i ukusu, a po želji da ih naizmenično koristite u ishrani.

Možete li da zamenite jednu vrstu luka drugom?

Naravno. Ako u receptu nemate crveni luk, možete da upotrebite običan, i obrnuto. Jelo će uglavnom uspeti, ali se ukus, tekstura i izgled mogu malo razlikovati.

Za salate, burgere, sendviče i ukiseljeni luk prednost dajte crvenom luku. Za supe, gulaše, sosove, variva i sporo dinstanje bolji izbor je običan žuti luk.

Najvažnije je da znate kakav rezultat želite da postignete. Kada birate luk prema načinu pripreme, lakše ćete izvući najbolje iz njegovog ukusa i teksture.