Umesto njih, predviđeno je uvođenje prestupnog sata, rešenja koje bi trebalo da smanji rizik od tehničkih grešaka u važnim sistemima.

Odluku su doneli delegati iz 69 zemalja na konferenciji Međunarodnog biroa za tegove i mere u Versaju, u Francuskoj. Cilj je da se očuva veza između zvaničnog svetskog vremena i rotacije Zemlje, uz smanjenje rizika za infrastrukturu koja zavisi od preciznog merenja vremena.

Zašto se ukidaju prestupne sekunde?

Koordinisano univerzalno vreme (UTC) zasniva se na atomskim satovima, koji omogućavaju izuzetno precizno merenje vremena. Međutim, Zemlja se ne okreće uvek istom brzinom, zbog čega je potrebno povremeno usklađivanje atomskog i astronomskog vremena.

Od 1972. godine dodato je ukupno 27 prestupnih sekundi kako bi se razlika između ova dva sistema održala u prihvatljivim granicama. Problem je što pojedini računarski sistemi teško podnose takve korekcije, naročito kada softver nije pravilno prilagođen promeni.

„Posle 30 godina rasprava, prestupna sekunda ustupa mesto prestupnom satu“, izjavio je dr Setnam Šemar, glavni naučnik u Odeljenju za vreme i frekvenciju Nacionalne fizičke laboratorije Velike Britanije.

Prema njegovim rečima, promena bi trebalo da smanji rizike za sisteme i nacionalnu infrastrukturu koji zavise od preciznog merenja vremena.

Računari su već imali ozbiljne probleme

Prestupne sekunde mogu da izazovu poteškoće u radu servera, telekomunikacionih mreža, navigacionih sistema i elektroenergetske infrastrukture. Kada se vreme koriguje, softver mora pravilno da obradi minut koji traje 61 sekundu, a u slučaju negativne prestupne sekunde i minut koji traje 59 sekundi.

Problemi su zabeleženi i 2012. godine, kada pojedini računarski sistemi nisu uspeli pravilno da obrade dodatu sekundu. Neki serveri su se zamrzavali ili prestajali da rade, a među internet platformama koje su tada imale poteškoće bili su Reddit i LinkedIn. Tehnički problemi uticali su i na letove australijske avio-kompanije Qantas.

Stručnjaci posebno upozoravaju na mogućnost uvođenja negativne prestupne sekunde, odnosno oduzimanja jedne sekunde. Takva korekcija do sada nije primenjena, pa postoji zabrinutost da mnogi sistemi nisu testirani za taj scenario.

Zemlja se okreće različitom brzinom

Iako se rotacija Zemlje dugoročno uglavnom usporava, na njenu brzinu utiču brojni prirodni procesi. Među njima su kretanje materije u unutrašnjosti planete, promene u okeanima i snažne vazdušne struje u atmosferi.

Naučnici su tokom prethodne decenije zabeležili i periode ubrzane rotacije Zemlje. Zbog toga se pojavila mogućnost da bi u narednim godinama mogla da bude potrebna prva negativna prestupna sekunda. Procena da postoji 30 odsto verovatnoće za takav scenario u narednoj deceniji dodatno je podstakla raspravu o promeni sistema.

Šta je prestupni sat i kada bi mogao da bude uveden?

Prema navodima iz izveštaja, novim rešenjem omogućilo bi se da koordinisano univerzalno vreme odstupi i do jednog sata od astronomskog vremena pre nego što bude potrebna nova korekcija. Stručnjaci procenjuju da takva situacija verovatno neće nastupiti još nekoliko hiljada godina.

Prestupni sat ne treba mešati sa letnjim i zimskim računanjem vremena, kada se kazaljke pomeraju za jedan sat. Ovde je reč o dugoročnom načinu usklađivanja zvaničnog vremena sa rotacijom Zemlje.

Prestupna godina, koja podrazumeva dodavanje jednog dana u februaru otprilike svake četvrte godine, rešava drugačiji problem: usklađuje kalendarsku godinu sa vremenom koje je Zemlji potrebno da obiđe Sunce.

Odluka za buduće generacije

Direktor Međunarodne službe za rotaciju Zemlje i referentne sisteme, dr Kristijan Bizuar, pozdravio je ishod glasanja, ali je naglasio da je konkretno uvođenje prestupnog sata pitanje veoma daleke budućnosti.

Promena bi trebalo da smanji rizik od grešaka u sistemima koji svakodnevno zavise od preciznog vremena, od komunikacija i satelitske navigacije do trgovine i elektroenergetskih mreža.

Ukidanje prestupnih sekundi zato predstavlja značajnu promenu u načinu na koji se održava veza između atomskog vremena i rotacije Zemlje, dok će buduće generacije odlučivati kada će eventualno biti potrebna veća korekcija.