Astronomi su prvi put identifikovali zelenu zvezdu, neobičnog belog patuljka koji je dobio zelenkast sjaj nakon što je apsorbovao ostatke planeta koje su nekada kružile oko njega.

Boja zvezda uglavnom zavisi od njihove temperature. Hladnije zvezde obično su narandžaste, Sunce i slične zvezde bele, a najtoplije svetloplave. Međutim, kod ostataka zvezda koje su potrošile svoje nuklearno gorivo i odbacile spoljne slojeve, na boju može da utiče i njihov hemijski sastav.

Novootkrivena zvezda, nazvana WD J1330+6435, nalazi se u sazvežđu Zmaja, na oko 280 svetlosnih godina od Zemlje. Pripada belim patuljcima, izuzetno gustim objektima koji mogu da imaju masu približno polovini Sunčeve, sabijenu u telo veličine Zemlje.

Naučnici su primetili da su ostaci nekadašnjih planeta dospeli na njenu površinu i obogatili njenu atmosferu različitim elementima, među kojima se posebno izdvaja natrijum.

zelena zvezda

Kod običnih zvezda natrijum apsorbuje svetlost određene narandžaste talasne dužine. Međutim, u ovom belom patuljku gustina je toliko velika da se atomi natrijuma neprestano sudaraju sa atomima helijuma. Ti sudari menjaju način na koji natrijum apsorbuje svetlost, pa se umesto uskog dela narandžastog spektra apsorbuju i određene žute, narandžaste i crvene talasne dužine.

Upravo taj proces daje zvezdi neobičan zelenkast sjaj, koji ne bi mogao da se pojavi kod zvezda sličnih Suncu, objasnili su istraživači sa Univerziteta Vorik u Engleskoj.

 Istraživači objašnjavaju da se promena boje može uporediti sa mešanjem boja na slikarskoj paleti: kada se promeni udeo pojedinih boja, menja se i konačna nijansa.

Do sada nije bila dokumentovana nijedna zvezda sa ovakvim zelenim sjajem, zbog čega ovo otkriće predstavlja posebno zanimljiv primer načina na koji hemijski sastav i ekstremni uslovi mogu da promene izgled zvezde, piše Reuters.