Posmatrajući našu planetu sa Međunarodne svemirske stanice, shvatio je koliko je tanak sloj atmosfere koji štiti sav poznati život i koliko je Zemlja zapravo krhka.

Iako je iz svemira gledao veličanstvene prizore, od polarne svetlosti do ogromnih olujnih sistema, najdublji utisak na njega ostavila je upravo ranjivost planete.

„Video sam planetu, ali nisam video ekonomiju“

Garan je 2008. godine leteo spejs-šatlom „Diskaveri“, a 2011. učestvovao je u ekspedicijama 27 i 28 na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Tokom dve misije proveo je više od 178 dana u svemiru i učestvovao u četiri svemirske šetnje.

Ipak, njegovo najvažnije iskustvo nije bilo vezano samo za tehnologiju ili nauku. Pogled na Zemlju iz orbite naveo ga je da preispita način na koji čovečanstvo organizuje društvo.

„Video sam planetu, ali nisam video ekonomiju“, poruka je koja se često povezuje sa njegovim razmišljanjima.

Garan time ne tvrdi da ekonomija nije važna, već upozorava da se često zaboravlja ono od čega ona zavisi. Bez zdrave planete nema stabilnog društva, a bez funkcionalnog društva nema ni održive ekonomije.

Tanak sloj koji štiti sav poznati život

Iz svemira atmosfera izgleda kao veoma tanak omotač oko Zemlje. Ispod njega nalaze se okeani, šume, gradovi i svi oblici života koje poznajemo.

Upravo taj prizor naveo je Garana da drugačije posmatra klimatske promene, uništavanje šuma i gubitak biodiverziteta. Za njega to nisu odvojeni problemi, već međusobno povezane posledice načina na koji ljudi koriste prirodne resurse.

Sa visine od nekoliko stotina kilometara ne vide se državne granice. Planeta izgleda kao celina, a ne kao skup odvojenih teritorija koje se nadmeću za moć i bogatstvo.

Šta je efekat sagledavanja Zemlje iz svemira?

Za iskustvo koje su opisivali brojni astronauti postoji naziv „overview effect“, odnosno efekat sagledavanja Zemlje kao celine.

Termin je uveo američki pisac Frenk Vajt, koji je u svojoj knjizi iz 1987. godine opisao promenu perspektive koju pojedini astronauti doživljavaju kada prvi put vide Zemlju iz svemira.

Kod nekih se javlja snažan osećaj povezanosti sa čovečanstvom, dok drugi postaju svesniji ekoloških problema i ograničenosti prirodnih resursa.

Garan, međutim, pravi razliku između samog uvida i onoga što sledi nakon njega. On koristi izraz „orbitalna perspektiva“ kako bi opisao potrebu da se to razumevanje pretoči u konkretne odluke.

Prema njegovom viđenju, nije dovoljno samo shvatiti koliko je Zemlja ranjiva. Potrebno je razmišljati o tome kako naše odluke utiču na čitavu planetu i buduće generacije.

ddd

„Nismo na Zemlji, mi smo deo Zemlje“

Jedna od ključnih ideja koje Garan ističe jeste da ljudi ne bi trebalo da posmatraju prirodu kao nešto odvojeno od sebe.

Kada se priroda doživljava samo kao izvor sirovina, lakše je zanemariti posledice njenog uništavanja. Međutim, ako sebe shvatimo kao deo istog sistema, postaje jasnije da zaštita životne sredine nije samo pitanje očuvanja biljaka i životinja, već i sopstvenog opstanka.

Zbog toga Garan smatra da bi odluke trebalo donositi uz širu sliku, uzimajući u obzir dugoročne posledice po društvo, prirodu i ljude koji tek dolaze.

Zašto astronaut i dalje veruje u promenu?

Iako njegova poruka zvuči kao upozorenje, Garan nije izgubio optimizam. Veruje da ljudi mogu da promene način na koji razmišljaju o najvećim izazovima ako počnu da ih posmatraju kao međusobno povezane probleme.

Njegovo iskustvo podseća da se iz svemira Zemlja ne vidi kao beskonačan prostor, već kao mali i osetljiv svet u kojem su svi poznati oblici života međusobno povezani.

Možda je upravo to najvažnija lekcija koju je poneo iz orbite: planeta ne može da se posmatra samo kroz ekonomiju, politiku i granice. Bez očuvanja uslova koji omogućavaju život, svi ostali ljudski ciljevi gube svoje temelje.