Ima samo 23 godine, zbog objave na mrežama osuđena je na smrt: Najmeh iz zatvora poslala poruku svetu

Najmeh Amini ima 23 godine, studira računovodstvo i već mesecima se nalazi iza zidova zatvora Vakilabad u iranskom gradu Mašhadu. Uhapšena je tokom velikih antivladinih protesta početkom godine, a sada se suočava sa presudom koja je njenu priču ponovo iznela pred svetsku javnost, osuđena je na smrt.

Organizacije za ljudska prava navode da je protiv ove mlade Iranke vođeno nekoliko postupaka. U jednom joj je izrečena smrtna kazna zbog optužbe za „vređanje proroka“, dok je u drugom osuđena na ukupno 12 godina, šest meseci i jedan dan zatvora zbog optužbi koje uključuju delovanje protiv nacionalne bezbednosti i propagandu protiv države.

Smrtna presuda, međutim, još nije konačna. Iran Human Rights navodi da je moguće podneti žalbu i da slučaj još nije potvrđen pred Vrhovnim sudom Irana.

Uhapšena tokom januarskih protesta

Najmeh Amini uhapšena je 31. januara u oblasti Ferdosi u Mašhadu. HRANA i Hengaw navode da je privedena u vreme velikog talasa protesta koji je nekoliko nedelja potresao Iran, a potom prebačena u zatvor Vakilabad, gde se i dalje nalazi.

Ti protesti počeli su krajem decembra 2025. zbog naglog pogoršanja ekonomske situacije, pada vrednosti iranskog rijala i visokih cena, a veoma brzo prerasli su u mnogo šire antivladine demonstracije. Reuters je u januaru izvestio da su se protesti iz teheranskih bazara proširili širom zemlje i da su demonstranti počeli da uzvikuju parole protiv samog političkog vrha Islamske Republike.

Odgovor vlasti bio je izuzetno oštar. Human Rights Watch navodi da su posle protesta usledila masovna hapšenja, uključujući hapšenja dece, dok je Amnesty International upozoravao da se hiljade pritvorenih suočavaju sa rizikom od torture, nepravičnih suđenja i smrtnih presuda.

Jedna objava postala je osnova za smrtnu kaznu

Poseban deo slučaja Najmeh Amini odnosi se na sadržaj koji je objavila na društvenim mrežama.

Prema organizaciji Iran Human Rights, Krivični sud u Mašhadu proglasio ju je krivom za „sabb al-nabi“, odnosno vređanje proroka Muhameda – krivično delo za koje iransko zakonodavstvo predviđa smrtnu kaznu pod određenim okolnostima.

Guardian je 14. oktobra objavio da je sud kao osnovu koristio upravo objavu na društvenim mrežama. Njena odbrana tvrdila je da nije postojala namera da se vređa prorok i pozivala se na okolnosti u kojima je objava nastala, ali sud te argumente nije prihvatio.

Hengaw navodi da je Amini prvobitno bila optužena za „vređanje imama“, a da je tokom postupka kvalifikacija promenjena u mnogo težu optužbu za vređanje proroka.

„Budite moj glas“

Priča je dobila međunarodnu pažnju nakon što se iz zatvora pojavio audio-snimak pripisan Najmeh Amini.

U njemu je saopštila da joj je 16. septembra izrečena smrtna kazna i pozvala Ujedinjene nacije, advokate i organizacije za ljudska prava da se uključe u njen slučaj i omoguće joj pravično suđenje. HRANA je tada naglasila da nije mogla nezavisno da potvrdi sadržaj njenih tvrdnji iz snimka, ali su kasniji izveštaji drugih organizacija za ljudska prava potvrdili da je smrtna presuda izrečena.

U drugom audio-zapisu koji su preneli iranski mediji van zemlje, Amini poručuje da ne želi od sebe da pravi heroja, već traži da ljudi „budu njen glas“.

Iza tih reči sada stoji veoma konkretna opasnost – odluka Vrhovnog suda može odrediti da li će smrtna kazna ostati na snazi.

Dva procesa, dve teške presude

Važno je da se dva slučaja ne pomešaju.

U prvom postupku pred Revolucionarnim sudom u Mašhadu Najmeh Amini osuđena je na 10 godina zatvora zbog navodnog delovanja protiv nacionalne bezbednosti i još dve godine i šest meseci zbog propagande protiv države. Prema izveštajima organizacija za ljudska prava, uz to su joj određene i dodatne zabrane.

U odvojenom predmetu pred krivičnim sudom izrečena joj je smrtna kazna zbog navodnog vređanja proroka.

Najmeh Amini tako danas istovremeno ima zatvorsku kaznu dužu od 12 godina i prvostepenu smrtnu presudu.

Njeno ime samo je jedno među mnogima

Njena sudbina ne događa se izolovano.

Human Rights Watch i Abdorrahman Boroumand Center objavili su u septembru da su između marta i kraja avgusta najmanje 59 muškaraca pogubljena nakon postupaka koje ove organizacije ocenjuju kao politički motivisane i krajnje nepravične. Najmanje 29 njih bilo je uhapšeno u vezi sa najnovijim protestima.

Reuters je početkom oktobra objavio veliku istragu o posledicama januarskih demonstracija, navodeći da iranske vlasti koriste ubrzana suđenja, zatvorene procese i egzekucije u široj kampanji protiv protivnika vlasti. Iran sa druge strane tvrdi da je deo demonstranata bio povezan sa nasiljem i stranim protivnicima zemlje, posebno SAD i Izraelom.

U pojedinim slučajevima demonstranti jesu optuženi za ubistva pripadnika snaga bezbednosti i oružane napade, pa nije svaki predmet isti. Upravo zato organizacije za ljudska prava insistiraju da svaki optuženi mora imati transparentno suđenje i pravo na odbranu.

Kod Najmeh Amini sada je ključno šta će se dogoditi sa žalbom.

Za devojku koja je godinu započela kao 23-godišnja studentkinja, jedan od narednih sudskih dokumenata mogao bi da odluči da li će ostatak života provesti iza rešetaka – ili će joj biti oduzet i sam život.