Nobelova nagrada za mir za 2026. godinu pripala je Navanetem „Navi“ Pilaj, južnoafričkoj pravnici čiji je gotovo čitav profesionalni život vezan za ljudska prava, međunarodno pravo i borbu protiv nekažnjivosti za najteže zločine.

Norveški Nobelov komitet objavio je odluku u petak, 9. oktobra, u Oslu. Pilaj je tako sa 85 godina dobila najprestižnije svetsko priznanje za mir, nakon karijere koja traje više od šest decenija.

Komitet je njen rad prepoznao kao dugogodišnju borbu da države, institucije i njihovi lideri ne budu iznad zakona i da žrtve ratova, progona i diskriminacije imaju pravo na pravdu.

Za nekoga ko danas vidi samo njenu dugu međunarodnu karijeru, možda je teško zamisliti odakle je sve počelo.

Odrasla je pod aparthejdom

Navi Pilaj rođena je 1941. godine u Durbanu, u Južnoj Africi, u porodici tamilskog porekla. Odrastala je u vreme aparthejda, sistema u kojem su boja kože i poreklo određivali gde neko može da živi, radi, školuje se i kakva prava ima.

Upravo u takvoj zemlji odlučila je da postane pravnica.

Godine 1967. otvorila je advokatsku kancelariju u Natalu i godinama zastupala aktiviste protiv aparthejda i sindikalce. Kasnije je postala i prva crna žena imenovana za sudiju Visokog suda Južne Afrike.

Njena borba nije se završila padom aparthejda.

Naprotiv, tada je tek počeo deo karijere zbog kojeg će postati jedno od najpoznatijih imena međunarodnog pravosuđa.

Sudila je u slučajevima genocida u Ruandi

Pilaj je 1995. postala sudija Međunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu, a kasnije je četiri godine bila i predsednica tog suda.

Upravo tokom njenog rada Tribunal je donosio presude koje su menjale međunarodno krivično pravo. Među najvažnijima je slučaj Žan-Pola Akajesua, u kojem je seksualno nasilje prvi put u međunarodnom pravu prepoznato kao čin koji, pod određenim okolnostima, može predstavljati genocid.

Pilaj je kasnije govorila koliko je takva odluka promenila način na koji svet gleda na seksualno nasilje tokom ratova.

Posle Ruande prešla je u Hag, gde je od 2003. do 2008. bila sudija Međunarodnog krivičnog suda, institucije osnovane da sudi za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Šest godina na čelu UN za ljudska prava

Godine 2008. Pilaj je imenovana za visoku komesarku Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

Na toj funkciji ostala je do 2014. godine i tokom mandata javno govorila o kršenjima prava u brojnim sukobima, od Sirije i Šri Lanke do drugih kriznih područja.

Kao visoka komesarka insistirala je na tome da međunarodno pravo mora da važi i kada je politički neprijatno, kao i da pomirenje bez utvrđivanja odgovornosti teško može da bude trajno.

Čitavu karijeru posebno se bavila i pravima žena. Bila je jedna od osnivačica organizacije Equality Now, koja se bavi borbom protiv diskriminacije i nasilja nad ženama i devojčicama.

Ni u osamdesetim nije napustila međunarodnu scenu

I nakon odlaska sa funkcije u UN, Pilaj nije otišla u mirnu penziju.

Nastavila je da radi u međunarodnim komisijama i telima koja istražuju kršenja ljudskih prava. U poslednjim godinama nalazi se i na čelu Nezavisne međunarodne komisije UN koja istražuje događaje na okupiranim palestinskim teritorijama, uključujući Istočni Jerusalim, kao i u Izraelu.

Godinu pre Nobelove nagrade dobila je i Sidnejsku nagradu za mir za 2025. godinu, upravo za višedecenijski rad na ljudskim pravima, odgovornosti za ratne zločine i zaštiti ljudskog dostojanstva.

Nobelova nagrada ove godine vredi 12 miliona kruna

Ovogodišnji Nobelov laureat dobija i novčani deo nagrade od 12 miliona švedskih kruna, milion više nego prethodnih godina. Nobelova fondacija povećala je iznos povodom 125 godina od prve dodele Nobelovih nagrada.

Svečana dodela Nobelove nagrade za mir tradicionalno će biti održana 10. decembra u Oslu, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela.

Za Navi Pilaj ovo priznanje dolazi na kraju jedne neobične životne putanje - od devojčice koja je odrasla pod zakonima aparthejda do žene koja je decenijama sedela u nekim od najvažnijih međunarodnih sudnica.

I možda upravo zato njen izbor ima dodatnu simboliku: žena koja je odrasla u sistemu u kojem zakon nije bio jednak za sve, gotovo čitav život provela je pokušavajući da zakon učini jednakim za sve.