Početak hladnijih dana znači i povratak grejanja, ali mnogi i dalje nisu sigurni šta zapravo predstavljaju brojevi na termostatu radijatora. Često se veruje da će se prostorija brže zagrejati ako se termostat odmah okrene na peticu. Međutim, to nije način na koji ovaj uređaj funkcioniše.

Brojevi na termostatu ne označavaju brzinu niti jačinu zagrevanja. Oni predstavljaju ciljanu temperaturu u prostoriji. Što je broj veći, termostat će omogućiti da prostorija dostigne višu temperaturu.

Kod većine standardnih termostata, podešavanje na broj 3 odgovara temperaturi od približno 20 stepeni Celzijusa. Svako naredno podešavanje uglavnom podiže ciljanu temperaturu za oko tri do četiri stepena. Tako broj 4 odgovara približno 24 stepena, dok se na broju 5 može postići oko 26 do 28 stepeni.

Zato nema mnogo smisla odmah podesiti radijator na maksimum u pokušaju da se soba što pre zagreje. Radijator će zagrevati prostor dok ne dostigne temperaturu koju ste zadali, a zatim će termostatski ventil regulisati protok tople vode.

Šta znače pahuljica i sunce na termostatu?

Na termostatu se, osim brojeva, često nalaze i simboli. Pahuljica označava zaštitu od smrzavanja i održava minimalnu temperaturu, najčešće oko šest stepeni. Ova opcija je korisna kada niste kod kuće tokom hladnih meseci, jer sprečava da prostorija bude potpuno hladna.

Simbol sunca obično označava standardnu temperaturu od oko 20 stepeni, što približno odgovara trećem podeoku.

Koja temperatura je najbolja za stan?

Za dnevni boravak najčešće se preporučuje temperatura između 20 i 22 stepena, dok je za spavaću sobu prijatnije oko 18 stepeni. Na ovaj način može se postići dobra ravnoteža između komfora i potrošnje energije.

Važno je imati na umu da broj na termostatu ne garantuje identičnu temperaturu u svakom delu prostorije. Ako je radijator zaklonjen zavesom, nameštajem ili prozorskom daskom, termostat može registrovati drugačiju temperaturu od one koja vlada u ostatku sobe.

Kako smanjiti potrošnju tokom grejne sezone?

Stari termostati često nisu dovoljno precizni, pa njihova zamena modernijim modelima može doprineti efikasnijem korišćenju grejanja. Još važnije je pravilno podešavanje temperature i izbegavanje nepotrebnog pregrevanja prostorija.

Ako se radijator ne zagreva ravnomerno ili pojedine prostorije ostaju hladnije, problem može biti vazduh u instalacijama. U nekim slučajevima potrebno je odzračivanje radijatora, dok kod složenijih problema stručnjaci mogu preporučiti hidrauličko balansiranje sistema.

Pravilno podešeno grejanje zato ne znači držati termostat stalno na petici, već izabrati temperaturu koja odgovara prostoriji i potrebama ukućana.