Kada pomislimo na osobu koja laže, često zamišljamo nekoga ko je nervozan, izbegava pogled ili se neprestano vrpolji. Međutim, ljudi koji nisu iskreni ne moraju nužno da izgledaju uznemireno. Neki mogu delovati potpuno smireno i uverljivo.

Bivši agent FBI Skot Tejlor, koji je godinama proučavao tehnike obmane, ističe da je mnogo korisnije posmatrati promene u ponašanju nego tražiti jedan „siguran“ znak laži.

Drugim rečima, nije presudno to što neko dodiruje lice ili češće trepće, već da li se njegovo ponašanje naglo promenilo nakon određenog pitanja.

Evo pet znakova koji mogu privući pažnju.

1. Odjednom počinje češće da trepće

Treptanje se razlikuje od osobe do osobe, ali stres i napetost mogu uticati na njegov ritam.

Prema Tejloru, neki ljudi pod pritiskom počinju češće da trepću, dok se kod drugih može dogoditi suprotan efekat – privremeno smanje broj treptaja, a zatim usledi niz bržeg treptanja.

Zato nema potrebe da tokom razgovora brojite koliko puta neko trepne. Mnogo je korisnije zapaziti da li se ritam odjednom promenio nakon pitanja koje mu je bilo neprijatno.

laganje

Ipak, treptanje može zavisiti od brojnih faktora, uključujući umor, suv vazduh, kontaktna sočiva, alergije ili stres, pa samo po sebi nije pokazatelj laganja.

2. Oblizuje usne ili često guta

Stres može izazvati različite fizičke reakcije, a jedna od njih može biti i suvoća usta. Zbog toga osoba tokom neprijatnog razgovora može početi češće da oblizuje usne, guta ili traži vodu.

Takvo ponašanje može se pojaviti i kada neko govori istinu, ali je nervozan, uplašen ili mu je jednostavno neprijatno zbog same situacije.

Zato čaša vode ili suve usne nisu dokaz da neko nešto krije. Važnije je posmatrati kada se promena pojavila i da li se razlikuje od uobičajenog ponašanja te osobe.

3. Menja položaj tela

Još jedan mogući znak jeste nagla promena položaja tela nakon određenog pitanja.

Osoba može da se povuče unazad, okrene telo u stranu, spusti bradu ili počne intenzivnije da dodiruje lice, čelo ili vilicu.

Takve reakcije mogu biti povezane sa neprijatnošću ili stresom, ali ne znače automatski da osoba laže. Neko ko inače stalno dodiruje kosu, lice ili vrat verovatno to neće početi da radi zato što pokušava da sakrije istinu.

Zato je promena u odnosu na uobičajeno ponašanje važnija od samog pokreta.

4. Previše pokušava da vas ubedi

Ponekad osoba koja želi da ostavi utisak iskrenosti počinje da daje mnogo više objašnjenja nego što je potrebno.

Umesto kratkog odgovora, može insistirati da je „apsolutno sigurna“, da se „sto posto“ seća događaja ili da ponavlja da „nikada ne bi tako nešto uradila“.

Takvo preterano uveravanje može biti znak da se osoba oseća pod pritiskom, ali ni ono nije dokaz obmane. Neki ljudi jednostavno imaju potrebu da detaljno objašnjavaju svoje postupke kada osete da im neko ne veruje.

Neobično intenzivan kontakt očima takođe se ponekad povezuje sa pokušajem da osoba deluje uverljivo. Međutim, i to zavisi od karaktera, kulture, situacije i navika pojedinca.

5. Odjednom koristi neuobičajeno formalan jezik

Promena načina govora može biti još jedan detalj koji vredi zapaziti.

Osoba koja u svakodnevnom razgovoru koristi opušten jezik može iznenada početi da govori vrlo formalno i pažljivo bira svaku reč. Umesto uobičajenog „nisam“, može reći nešto poput: „Ja to nisam uradio.“

Mogu se pojaviti i izrazi poput „očigledno“, „definitivno“ ili „sto posto“, naročito kada osoba pokušava da naglasi sigurnost u ono što govori.

Ipak, ovakav način izražavanja može imati i potpuno drugačije objašnjenje – na primer, osoba može biti veoma nervozna, svesna da joj se ne veruje ili jednostavno pokušavati da se što preciznije izrazi.

Najvažnije pravilo: ne tražite jedan znak

Iako su ovakvi signali zanimljivi, govor tela nije pouzdan detektor laži.

Ne postoji jedan pokret, izraz lica ili način govora koji sa sigurnošću pokazuje da neko nije iskren. Čak ni kombinacija više znakova ne znači automatski da osoba laže.

Promena ponašanja može da bude posledica nervoze, stida, straha, umora, neprijatnosti ili mnogih drugih emocija.

Zbog toga je mnogo korisnije obratiti pažnju na odstupanje od uobičajenog ponašanja osobe, kao i na kontekst razgovora.

Ljudi nisu naročito dobri u prepoznavanju laži

Oprez je posebno važan zato što ljudi generalno nisu naročito precizni kada pokušavaju da procene da li neko govori istinu.

Prema velikoj meta-analizi koja je obuhvatila 206 studija i više od 24.000 ispitanika, prosečna tačnost u razlikovanju istinitih od lažnih iskaza bila je oko 54 odsto.

To znači da je veoma lako pogrešiti.

Osoba koja oblizuje usne nakon neprijatnog pitanja možda zaista nešto krije – ali možda je samo pod stresom. Neko ko izbegava pogled možda laže – ali možda se oseća neprijatno ili jednostavno nema naviku da održava kontakt očima.

Zato je najbolji pristup ne donositi zaključak na osnovu jednog pokreta.

Ako želite da procenite da li je neko iskren, posmatrajte širu sliku: šta govori, kako se ponaša, da li se njegovo ponašanje naglo promenilo i da li se njegove reči slažu sa činjenicama. Govor tela može biti zanimljiv dodatni signal, ali nije nepogrešiv dokaz istine ili laži.