Priprema drva za ogrev mnogima deluje jednostavno – cepanice se iseku, slože i ostave do početka grejne sezone. Ipak, način na koji su drva uskladištena može značajno uticati na njihovu vlažnost, a samim tim i na to koliko će efikasno kasnije goreti.

Zato se ponekad čini da su komšijina drva „bolja“ ili bolje pripremljena, iako su ista vrsta drveta i isečena u približno isto vreme.

Razlika se često krije u nekoliko detalja – da li su drva podignuta od zemlje, koliko vazduha prolazi između cepanica i na koji način su zaštićena od padavina.

Vazduh je ključan za dobro sušenje

Dve gomile iste vrste drveta, isečene gotovo u isto vreme i na slične komade, mogu nakon nekoliko meseci imati različit nivo vlažnosti.

Ako su cepanice pravilno raspoređene i između njih može da prolazi vazduh, vlaga će lakše isparavati. Nasuprot tome, kod veoma zbijene gomile vazduh teže cirkuliše, pa se unutrašnji i donji slojevi sporije suše.

Zbog toga drva ne treba slagati toliko gusto da između cepanica gotovo da nema prostora.

Drva ne treba držati direktno na zemlji

Jedna od najčešćih grešaka jeste slaganje ogreva direktno na tlo.

Donji redovi tada mogu biti izloženi vlazi iz zemlje, što otežava sušenje i može doprineti propadanju drveta. Mnogo bolje rešenje je da se gomila podigne iznad zemlje.

Za to mogu da posluže palete, drvene grede ili druga stabilna podloga koja omogućava prolaz vazduha i ispod drva.

Na taj način smanjuje se kontakt sa vlagom iz tla, a donji sloj cepanica dobija bolje uslove za sušenje.

Ne pravite grešku sa ceradom

Želja da se drva zaštite od kiše i snega često dovodi do još jedne greške – potpune prekrivenosti gomile ceradom.

Iako je važno zaštititi drva od direktnih padavina, nije dobro potpuno zatvoriti bočne strane. Time se smanjuje cirkulacija vazduha, pa vlaga teže napušta gomilu.

Praktičnije je zaštititi gornji deo gomile, dok bočne strane treba ostaviti otvorenim. Tako će drva biti zaštićena od padavina, ali će vazduh moći da prolazi između cepanica.

Koliko dugo drva treba da se suše?

Ne postoji rok koji odgovara svakoj vrsti drveta.

Brzina sušenja zavisi od vrste drveta, početne vlažnosti, veličine cepanica, vremenskih uslova, položaja gomile i načina skladištenja.

Mekše vrste u povoljnim uslovima mogu dostići odgovarajući nivo vlažnosti za oko šest meseci ili nešto duže, dok tvrdim vrstama često treba najmanje godinu dana. Neke cepanice mogu zahtevati i duži period.

Zato nije dovoljno samo pogledati koliko dugo su drva stajala. Mnogo pouzdaniji odgovor daje merenje njihove vlažnosti.

Kako proveriti da li su drva dovoljno suva?

Za efikasno sagorevanje poželjno je da drvo ima oko 20 odsto vlage ili manje.

Previše vlažne cepanice teže se pale, sporije sagorevaju i mogu stvarati više dima. Deo energije koja bi trebalo da zagreva prostor tada se troši na zagrevanje i isparavanje vode iz drveta.

Najjednostavniji način da proverite stanje jeste korišćenje merača vlage za drvo.

Ipak, postoji jedna važna stvar: nije dovoljno prisloniti merač samo na spoljašnju površinu cepanice. Ona može delovati suvo, dok je unutrašnjost još uvek vlažna.

Zato je bolje rascepiti komad drveta i izmeriti vlagu na sveže otvorenoj unutrašnjoj površini.

Nekoliko detalja pravi veliku razliku

Pravilno skladištenje drva ne zahteva mnogo dodatnog truda, ali može značajno poboljšati uslove za njihovo prirodno sušenje.

Najvažnije je da drva budu:

  • podignuta iznad zemlje;

  • složena tako da vazduh može da cirkuliše između cepanica;

  • zaštićena od kiše i snega odozgo;

  • otvorena sa bočnih strana;

  • ostavljena dovoljno dugo da se osuše, u zavisnosti od vrste i uslova.

Na kraju, nije presudno da li su drva složena „kao kod komšije“, već da li imaju dobre uslove za gubitak vlage.

Kada se dobro osuše, lakše se pale, efikasnije sagorevaju i daju više korisne toplote. Zato pravilno slaganje nije samo pitanje urednosti – već i pripreme kvalitetnijeg ogreva za zimu.