Da li je bolje 30.000 evra potrošiti na automobil koji će vremenom gubiti vrednost ili isti novac usmeriti u nekretninu, štednju ili neku drugu investiciju? Naizgled jednostavno pitanje pokrenulo je veliku raspravu na društvenim mrežama i pokazalo koliko se razlikuju stavovi o novcu, štednji i načinu života.

Povod za polemiku bila je objava na Fejsbuk stranici „Njemačka Bez Stresa“, u kojoj je preneta priča jednog gastarbajtera koji je, kako navodi, razgovarao sa starijim Nemcem iz Minhena koji poseduje nekoliko nekretnina.

„Uložiš 30.000 evra u nešto što svaki dan gubi vrednost“

U objavi je prenet razgovor dvojice muškaraca, tokom kojeg je stariji Nemac navodno rekao:

„Samo budale godinama skupljaju novac da bi auto kupile kešom. Uložiš 30.000 evra u nešto što svaki dan gubi vrednost i propada. Ja sam uvek radije taj novac ulagao u nekretnine.“

Ova tvrdnja odmah je podelila korisnike društvenih mreža.

Jedni su podržali ideju da se veći iznos novca usmeri u imovinu koja potencijalno može da donosi prihod, dok su drugi podsetili da nije svako u mogućnosti da kupuje nekretnine, naročito u skupim gradovima poput Minhena.

Automobil jeste trošak, ali nije samo investicija

Sa finansijske strane, automobil se uglavnom ne posmatra kao investicija koja povećava vrednost imovine. Novi automobili vremenom najčešće gube deo tržišne vrednosti, dok vlasnik istovremeno ima troškove goriva, osiguranja, registracije, održavanja i eventualnih popravki.

Zbog toga kupovina automobila za 30.000 evra ne znači samo izdvajanje početne sume. Ukupni trošak vlasništva tokom godina može biti znatno veći.

Upravo zbog toga deo ljudi smatra da je, ukoliko automobil nije neophodan ili postoji jeftinija alternativa, deo novca moguće usmeriti u štednju ili imovinu koja potencijalno može da donosi prihod.

Ipak, to ne znači da je svaka nekretnina automatski bolja finansijska odluka. Na njenu isplativost utiču cena kupovine, lokacija, stanje objekta, porezi, održavanje, mogućnost izdavanja i kretanje tržišta.

„Nije isto kupovati nekretninu nekada i danas“

Jedan od glavnih argumenata korisnika bio je da poređenje nije potpuno ako se ne uzme u obzir vreme kada je nekretnina kupljena.

„Stariji Nemac, kada je nekretnine kupovao, bile su 'iha-ha' jeftinije, a u današnje vreme ako nemaš 100.000 evra za učešće, gde je poželjno da imaš 20 odsto u kešu, kako je kupiti? Tako da, nije to isto“, napisala je jedna korisnica.

Drugi korisnik bio je još direktniji:

„Nek' taj tvoj 'Švaba' krene danas od nule pa nek nam pokaže kako će to mlatiti pare na nekretninama.“

Ovakvi komentari ukazuju na važnu razliku između generacija – neko ko je nekretninu kupio pre nekoliko decenija imao je potpuno drugačije cene, plate i uslove finansiranja nego osoba koja danas pokušava da uđe na tržište.

„A gde je u toj računici život?“

Međutim, deo komentatora nije želeo da celu priču posmatra kroz prizmu finansijske isplativosti.

Za njih automobil nije samo imovina koja gubi vrednost. On može da znači komfor, lakše putovanje, odlazak na posao, porodičnu praktičnost i veću slobodu kretanja.

„Čovek mora da radi i da se bori koliko je u njegovim rukama, sve ostalo dovodi samo do depresije i razočaranja“, napisao je jedan korisnik.

Drugi je poručio da ne vidi smisao u tome da čovek tokom celog života štedi, a da pritom ne koristi novac za stvari koje mu donose zadovoljstvo.

„Treba imati kuću, stan ako je moguće, ali otkidati od usta, ne ići nigde i samo u zidove trpati, je*eš taj život, treba uživati, ne živi se večno“, glasio je jedan od komentara.

„Šta mu vrede nekretnine kad se oblači kao klošar?“

Bilo je i komentara koji su celu raspravu okrenuli na šalu.

„Šta mu vrede nekretnine kad se oblači kao klošar. Vozi zarđalu 'Škodu Jeti'. Ne ide na godišnji nigde osim na prvo jezero. I svaki dan jede kari-vurst. Umreće s evrima na računu“, napisao je jedan korisnik.

Drugi se zapitao šta se u Minhenu uopšte može kupiti za 30.000 evra.

„Kakvu je nekretninu, bogati, u Minhenu za 30.000 evra kupio? Garažu možda?“

Auto ili nekretnina – ne postoji univerzalna računica

Rasprava je tako pokazala da pitanje nije jednostavno kao „auto je trošak, a nekretnina investicija“.

Automobil zaista najčešće gubi vrednost, ali istovremeno može biti potreban i imati praktičnu vrednost za vlasnika. Nekretnina može dugoročno očuvati ili povećati vrednost i donositi prihod od izdavanja, ali zahteva mnogo veći početni kapital i nosi sopstvene troškove i rizike.

Zbog toga odluka o tome gde usmeriti 30.000 evra zavisi od prihoda, postojećeg stambenog statusa, dugova, potreba, planova i spremnosti na rizik.

Priča sa društvenih mreža tako je otvorila mnogo šire pitanje: da li novac treba prvenstveno da služi za stvaranje imovine ili i za kvalitet života – a odgovor na to očigledno nije isti za svakoga.