Neki primerci bili su u upotrebi 30 i više godina, zbog čega se često može čuti da su se nekadašnji kućni aparati pravili da traju. Ipak, njihova dugovečnost nije bila posledica nikakve tajne tehnologije, već jednostavne konstrukcije sa znatno manje delova koji su mogli da se pokvare.

Zašto je zamrzivač bio na vrhu?

Jedna od karakteristika starih frižidera bio je zamrzivač smešten u gornjem delu uređaja. Takav raspored koristio je prirodnu konvekciju vazduha.

Hladan vazduh je gušći i teži, pa se spušta prema donjem delu frižidera, dok se topliji vazduh podiže prema hladnoj površini isparivača. Zbog toga nije bio potreban ventilator koji bi prinudno cirkulisao vazduh.

Stari modeli takođe nisu imali veliki broj elektronskih komponenti, senzora i složenih sistema kakvi su karakteristični za savremene uređaje. Manje komponenti značilo je i manje potencijalnih mesta za kvar.

Zašto su moderni frižideri drugačiji?

Sa razvojem tehnologije, proizvođači više nisu morali da se oslanjaju samo na prirodno strujanje vazduha. Zamrzivač je kod mnogih modernih modela premešten na dno, između ostalog i zbog praktičnosti.

Sveže namirnice koje svakodnevno koristimo tada se nalaze na pogodnijoj visini, pa korisnik ne mora stalno da se saginje.

Stari raspored ima još jednu prednost

Iako današnji frižideri nude mnogo više funkcija, klasičan raspored sa zamrzivačem na vrhu i dalje ima energetsku prednost. Prema podacima američkog Ministarstva energetike i programa ENERGY STAR, frižideri sa zamrzivačem na vrhu mogu trošiti oko 10 do 25 odsto manje električne energije u odnosu na pojedine modele sa zamrzivačem na dnu ili side-by-side izvedbe.

Zato stari frižideri koje mnogi pamte iz detinjstva nisu bili samo deo jugoslovenske svakodnevice. Njihova jednostavna konstrukcija bila je zasnovana na principima koji su i danas veoma korisni u dizajnu rashladnih uređaja.