Ako se iz Pariza u Francuskoj krene gotovo 8.000 kilometara preko Atlantika, pa duboko u unutrašnjost američke države Teksas, stiže se u grad koji se zove Pariz. I upravo tu stoji jedna od najneobičnijih kopija Ajfelove kule na svetu.

Nema 330 metara. Nema restorane na visini od 276 metara. Nema stotine hiljada posetilaca godišnje niti je ikada bila ozbiljan inženjerski eksperiment. Njena visina je svega 65 stopa, odnosno oko 20 metara.

 Istorija 

Pariz u Teksasu osnovan je sredinom 19. veka. Krajem 20. veka stanovnici su odlučili da svom gradu daju simbol koji će tu vezu sa Francuskom učiniti sasvim očiglednom. Godine 1993. napravljena je replika Ajfelove kule. Nisu je podigli neki veliki međunarodni građevinski giganti. Izgradili su je članovi lokalnog sindikata metalaca, odnosno zavarivača.

To je važan detalj, jer je kula u Parizu u Teksasu mnogo više lokalni zanatski poduhvat nego kopija velikog arhitektonskog spomenika. Metalna konstrukcija napravljena je kao vitka rešetkasta kula, po uzoru na original, ali u potpuno drugačijem obimu i sa drugačijom namenom. U trenutku kada je završena, bila je visoka 65 stopa. To je otprilike jedna šesnaestina visine originalne Ajfelove kule.

I tu počinje priča koja je ovoj građevini dala gotovo komičan zaplet.

 Rat dva Pariza 

Problem je bio u tome što Paris u Teksasu nije bio jedini američki grad koji je poželeo svoju Ajfelovu kulu. Iste 1993. godine svoju repliku dobio je i Pariz u državi Tenesi. Dve male kule tako su se našle u neobičnom američkom rivalstvu: koji će Pariz imati veću Ajfelovu kulu?

Teksaška verzija u početku je imala prednost. Njeni tvorci su čak projektovali da bude nekoliko stopa viša od konkurentske kule. Ali onda se situacija promenila.

Kula u Parizu u Tenesiju postala je viša, pa je teksaški Paris izgubio svoj mali lokalni građevinski „šampionat“. Prema dokumentaciji koju čuva američka Kongresna biblioteka, kula u Tenesiju dostigla je oko 70 stopa, čime je nadvisila teksašku. U Parizu u Teksasu nisu nameravali da se predaju. Ako već ne mogu da pobede u metrima, pobediće u stilu.

 Šešir koji je promenio sve 

Godine 1998, pet godina nakon završetka kule, na njen vrh postavljen je veliki crveni kaubojski šešir. Bio je to savršeno teksaški odgovor na pitanje kako nadmašiti konkurenciju. Šešir je visok oko 3,5 stope, odnosno nešto više od jednog metra. Ima karakterističan široki obod, jarko crvenu boju i čak zlatni detalj u obliku pera. Od tog trenutka više nije bilo nikakve zabune. To nije samo kopija Ajfelove kule, to je Ajfelova kula iz Teksasa.

Lokalne turističke vlasti danas je upravo tako i predstavljaju, kao jednu od glavnih atrakcija grada. Zvanična turistička organizacija Pariza u Teksasu čak naglašava da je kula, kada je podignuta 1993, bila najveća replika Ajfelove kule u SAD.

Dostupna je posetiocima bez ulaznice. Nema liftova, restorana ni vidikovaca kakvi postoje na velikim verzijama u Parizu i Las Vegasu.

Njena funkcija je sasvim drugačija. Ona je pre svega gradski znak, turistička atrakcija i kulisa za fotografisanje. A noću dobija još jednu dimenziju. Konstrukcija je opremljena sa 27 LED svetala, snage po 30 vati, koja mogu da menjaju boje u skladu sa godišnjim dobom i prigodom. Za Božić se, na primer, koriste crvena i zelena svetla. Kula je postala i neobična pozornica za lokalne događaje, pa se osvetljenje koristi čak i za objavljivanje pola nerođene bebe.

Drugim rečima, francuski simbol iz 19. veka dobio je u Teksasu potpuno novu, 21. veku prilagođenu funkciju.