Sećate li se onih starih seoskih dvorišta u kojima su stabla šljiva, jabuka i krušaka uvek bila okrečena u belo? Teča Nikica je tako radio svake jeseni, a mi smo mislili da samo sređuje voćnjak. Međutim, iza ovog starinskog običaja krije se jednostavan trik koji pomaže voćkama da lakše prežive zimu.

Kad god se setim jeseni na selu, pred očima su mi ona uredna dvorišta, opalo lišće ispod jabuka i bele voćke koje izgledaju kao da je neko krenuo da ih farba, pa stao na pola posla.

Teča Nikica je imao svoj red. Čim se završe jesenji poslovi, uzme kofu, četku i kreč, pa krene od stabla do stabla. Nema tu mnogo filozofije. Šljiva, jabuka, kruška – svaka dobije svoj beli sloj.

A mi smo mislili da je to samo zbog lepote. Da voćnjak bude uredan, da se vidi kako domaćin vodi računa o svom imanju.

Ispostavlja se da je taj običaj imao mnogo praktičniji razlog.

Krečenje voćaka može da zaštiti koru od zimskog sunca i naglih promena temperature, naročito kod mladih stabala. Zato, ako imate makar jednu voćku u dvorištu, vredi da znate kada se to radi i zašto bela boja pravi razliku.

Zašto voćke zapravo pucaju tokom zime?

Evo šta se dešava kada je napolju minus, a sunce ugreje jednu stranu stabla.

Tokom vedrog zimskog dana kora na južnoj i jugozapadnoj strani voćke može da se zagreje mnogo više nego što biste očekivali. A čim sunce zađe, temperatura naglo pada.

Taj prelazak iz toplog u hladno može da ošteti ćelije drveta i dovede do pucanja kore. Pukotine se često pružaju uzduž debla, a posebno su ugrožene mlade voćke čija je kora još tanka i nežna.

Beli sloj upravo tu pomaže. On odbija deo sunčevih zraka, pa se stablo preko dana manje zagreva i lakše podnosi temperaturne promene.

Dakle, kreč ne greje voćku kao kaput, već joj pomaže da izbegne naglo zagrevanje i hlađenje.

Koje voćke posebno treba zaštititi?

Ako imate mladu jabuku, krušku, šljivu, kajsiju ili breskvu, obratite pažnju na stanje kore.

Posebno su osetljiva mlada stabla, ali i starije voćke kojima je deo debla iznenada ostao izložen suncu nakon jače rezidbe.

Mađarski stručnjaci za voćarstvo naročito ističu kajsije i breskve, kod kojih zaštita debla od velikih zimskih temperaturnih razlika može biti korisna.

Zato teča Nikica nije bez razloga obilazio voćnjak pre zime. Ono što je delovalo kao običan seoski posao zapravo je imalo sasvim praktičnu svrhu.

Kada se voćke kreče - u septembru ili tek pred zimu?

Nemojte žuriti samo zato što je stigla jesen. Septembar je pravo vreme da pregledate voćke i pripremite ono što vam treba, ali se krečenje obično obavlja kasnije, nakon opadanja lišća, a pre jačih zimskih mrazeva.

Birajte suv dan, kada temperatura nije ispod nule i kada premaz ima dovoljno vremena da se osuši. Ako ga nanesete neposredno pred kišu, deo zaštitnog sloja može da se ispere.

Šta staviti na stablo: kreč ili nešto drugo?

Naši stari su najčešće koristili razblaženi gašeni kreč. Danas postoje i gotovi beli premazi namenjeni voćkama, koje možete pronaći u poljoprivrednim apotekama.

Pojedine stručne službe preporučuju i belu unutrašnju lateks boju na vodenoj bazi, razblaženu jednakom količinom vode. Takvo rešenje navodi, između ostalih, Univerzitet Kalifornije. Uljane boje i fasadne boje sa neodgovarajućim dodacima ne treba koristiti.

Ako birate tradicionalni gašeni kreč, imajte na umu da je nagrizajući. Za njegovu pripremu potrebne su zaštitne rukavice i zaštita za oči. Nemojte eksperimentisati sa koncentracijom, naročito na mladoj kori.

Najjednostavnije je da kupite namenski premaz za voćke i pratite uputstvo proizvođača.

Pre nanošenja uklonite labave, već otpale delove kore, ali nemojte strugati zdravu koru niti povređivati deblo. Zatim četkom ravnomerno premažite stablo, posebno vodeći računa o strani koja je najviše izložena zimskom suncu.

A da li krečenje uništava štetočine?

Možda ste čuli da krečenje ubija sve insekte koji se kriju u kori i sprečava bolesti.

To ipak nije sasvim tačno.

Beli premaz prvenstveno štiti stablo od pregrevanja i pucanja. Ako je kora manje oštećena, pojedini štetni organizmi imaju manje mogućnosti da prodru u njeno tkivo. Međutim, samo krečenje nije zamena za odgovarajuću zaštitu voćaka od bolesti i štetočina.

Zato nemojte misliti da ste jednim premazivanjem završili sve poslove oko voćnjaka.

A kada sledeći put vidite ona bela stabla u nečijem dvorištu, setite se teče Nikice.

Nije on svake jeseni uzimao kofu i četku samo da bi mu voćnjak lepo izgledao. Radio je nešto što su generacije domaćina činile pre njega, čuvajući stabla koja će im narednog leta i jeseni donositi plodove.

Ponekad se iza najobičnijeg seoskog običaja krije mnogo više znanja nego što na prvi pogled možemo da pretpostavimo.