Čim temperature počnu da padaju, mnogi od nas imaju istu dilemu: kako zagrejati stan, a da nas sledeći račun za struju ne zaboli? Neko posegne za starim kaloriferom, neko kupi uljni radijator, a neko poveruje reklami za grejalicu koja navodno troši upola manje struje.

Međutim, tu postoji jedna važna stvar koju prodavci često ne ističu.

Ako dve klasične električne grejalice imaju istu snagu i rade jednako dugo, potrošiće praktično istu količinu električne energije. Nije presudno da li je u pitanju kalorifer, konvektor ili uljni radijator. Razliku u računu najviše prave vreme rada, termostat, izolacija prostorije i tarifa po kojoj plaćate struju.

Postoji, ipak, jedan uređaj koji može znatno da promeni ovu računicu – inverter klima.

Koliko košta grejanje na struju u Srbiji 2026. godine?

Prema zvaničnom cenovniku Elektroprivrede Srbije, koji se primenjuje od 1. oktobra 2025. i koji je i dalje objavljen kao važeći u septembru 2026, cena kilovat-sata zavisi od ukupne potrošnje domaćinstva i vremena kada koristite električnu energiju.

Za dvotarifna brojila cene su sledeće:

Izvor: zvanični cenovnik EPS-a. Cene su po kWh, bez akcize i PDV-a. Granice zona odnose se na obračunski period od 30 dana, a za drugačiji broj dana proporcionalno se prilagođavaju.

I upravo ovde počinje problem za domaćinstva koja planiraju da se tokom zime greju isključivo na struju.

Koliko će vas koštati grejalica od 2.000 W ako radi osam sati dnevno?

Uzmimo primer obične grejalice snage 2.000 vati, odnosno 2 kW.

Ako radi punom snagom jedan sat, potrošiće 2 kWh električne energije. Za osam sati potrošnja raste na 16 kWh, a ako je koristite svakog dana tokom meseca od 30 dana, potrošiće ukupno 480 kWh.

Koliko je to novca?

To znači da bi osam sati rada grejalice, kada se svih 16 kWh obračunava po višoj tarifi crvene zone, koštalo oko 461 dinar samo za električnu energiju.

Ako bi takva potrošnja trajala 30 dana i svih 480 kWh bilo obračunato po toj ceni, iznos bi dostigao približno 13.844 dinara bez poreza i naknada. To je ilustracija troška po jednoj tarifi, a ne konačan mesečni račun domaćinstva.

Evo koliko grejanje zaista može da poveća mesečni račun

Zamislite porodicu koja bez grejanja mesečno troši 250 kWh, a zatim uključi grejalicu od 2 kW na osam sati dnevno.

Za 30 dana samo grejalica dodaje još 480 kWh. Ukupna potrošnja domaćinstva sada iznosi 730 kWh, što znači da deo energije ulazi u plavu zonu.

Ako bismo radi jednostavne računice pretpostavili da se sva energija troši u višoj tarifi, dodatnih 480 kWh povećalo bi trošak aktivne energije za oko 6.441 dinar. Na to dolaze pripadajući porezi i naknade.

U stvarnom domaćinstvu račun može biti drugačiji, jer EPS raspoređuje potrošnju po zonama i udelu više i niže tarife.

Zato nije dovoljno gledati samo koliko grejalica troši za sat vremena. Važno je i koliko struje već trošite na bojler, šporet, veš-mašinu, frižider i ostale uređaje.

Kalorifer, uljni radijator ili konvektor: Koji je najjeftiniji?

Ovde mnogi naprave grešku prilikom kupovine. Vide reklamu za štedljivu grejalicu i pomisle da će, samo zato što je novija ili drugačije izgleda, račun biti upola manji.

Međutim, klasični električni grejači pretvaraju gotovo svu utrošenu električnu energiju u toplotu. Razlika je u načinu na koji tu toplotu predaju prostoriji.

Kalorifer brzo izduvava topao vazduh i pogodan je kada želite da za kratko vreme ugrejete manju prostoriju. Ipak, čim ga isključite, prostorija može brzo da se ohladi, naročito ako su prozori loši.

Uljni radijator nešto sporije postiže željenu temperaturu, ali i posle isključivanja ostaje topao. To ne znači da proizvodi besplatnu toplotu. On samo postepeno oslobađa energiju koju je prethodno akumulirao.

Konvektorska grejalica zagreva vazduh koji kruži prostorijom. Modeli sa dobrim termostatom mogu biti praktični za održavanje ujednačene temperature, jer se grejač isključuje kada se dostigne zadato podešavanje.

Kvarcna grejalica zagreva prvenstveno ljude i predmete ispred sebe. Može biti korisna kada vam treba toplota na jednom mestu, na primer dok sedite za radnim stolom, ali nije uvek odgovarajuća za ravnomerno zagrevanje celog stana.

Drugim rečima, nijedna klasična grejalica od 2.000 W neće čudesno trošiti manje od druge iste snage dok obe neprekidno rade punim intenzitetom. Ušteda nastaje kada uređaj radi kraće, na manjoj snazi ili uz bolju kontrolu temperature.

Inverter klima može znatno da smanji potrošnju

Ovde se računica menja.

Za razliku od običnih grejalica, inverter klima ne proizvodi svu toplotu direktno iz utrošene električne energije, već je prenosi iz spoljašnjeg vazduha u prostoriju.

U povoljnim uslovima, za jedan kilovat-sat potrošene struje može da obezbedi tri ili više kilovat-sati toplote. Stvarna efikasnost zavisi od spoljašnje temperature, modela, ugradnje i načina korišćenja.

To znači da kvalitetna inverter klima, u odgovarajućim uslovima, može da obezbedi istu količinu toplote uz znatno manju potrošnju električne energije nego obična grejalica.

Naravno, ni klima ne može da napravi čudo ako živite u stanu u kojem duva sa svih strana.

TA peć i jeftina struja: Stari trik koji i dalje može da se isplati

Termoakumulaciona peć ima jednu važnu prednost. Ona može da akumulira toplotu tokom noći, kada je struja jeftinija, i da je postepeno oslobađa tokom dana.

Na primer, TA peć snage 3,5 kW koja osam sati radi punom snagom potrošiće 28 kWh.

Po nižoj tarifi plave zone, samo ta energija koštala bi približno 101 dinar, bez poreza i drugih stavki računa. Međutim, važno je koliko je toplote zaista potrebno prostoriji i da li peć mora dodatno da se dopunjava tokom dana.

Stručna organizacija Energy Saving Trust navodi da akumulacione grejalice mogu da iskoriste jeftinije periode potrošnje, ali da njihova isplativost zavisi od tarifnog sistema i upravljanja oslobađanjem toplote.

Zašto vam račun raste iako grejalicu koristite isto kao prošle zime?

Nije uvek problem u samom uređaju.

Ako stan nema dobru izolaciju, toplota izlazi kroz zidove, prozore, vrata i krov. Grejalica tada mora da radi duže da bi održala prijatnu temperaturu.

Posebno obratite pažnju na prozore koji ne dihtuju, hladne spoljne zidove i prostorije iznad neogrejanih podruma. Čak i dobar uređaj može imati veliku potrošnju ako stalno nadoknađuje gubitke toplote.

Zbog toga se ušteda često krije u nečemu mnogo jednostavnijem od kupovine nove grejalice: zaptivanju prozora, pravilnom podešavanju termostata i grejanju samo onih prostorija koje zaista koristite.

Prema savetima Energy Saving Trust-a, dobra izolacija i pravilno upravljanje grejanjem smanjuju potrebnu količinu energije, bez obzira na vrstu sistema.

Još jedan način da smanjite račun za struju

Postoji i mogućnost da ostvarite popust na račun.

EPS je od oktobra 2025. omogućio popust od sedam odsto domaćinstvima koja pređu na elektronski račun i izmire ga do 20. u mesecu. Predviđeni su i popusti od šest odsto za samostalno očitavanje uz blagovremeno plaćanje, odnosno pet odsto za redovno plaćanje do 28. u mesecu. Ovi popusti se ne sabiraju.

To neće smanjiti broj kilovat-sati koje grejalica potroši, ali može doprineti manjem konačnom iznosu koji plaćate.