Jedan od takvih je i izraz „pao s kruške“, kojim opisujemo osobu koja deluje zbunjeno, smušeno, naivno ili nerazborito.

Kada kažemo „nisam pao s kruške“, poruka je potpuno drugačija – želimo da naglasimo da nismo naivni, lakoverni ili neupućeni. Ali zašto se u oba slučaja pominje baš kruška?

Odgovor se, prema tumačenjima etnologa i lingvista, nalazi u starim narodnim verovanjima.

Kruška je nekada smatrana „zlim drvetom“

Profesor Veselin Čajkanović, poznati etnolog i filolog, u svojim zapisima o srpskim narodnim verovanjima navodi da je kruška u tradicionalnoj kulturi imala prilično neobičan i negativan status.

Prema tim verovanjima, kruška je bila povezana sa mračnim i natprirodnim silama. Verovalo se da se oko njenog stabla mogu okupljati demoni, dok se u njenoj krošnji mogu skrivati veštice i druga natprirodna bića.

Zbog toga je kruška u pojedinim narodnim predanjima dobila epitet „zlo drvo“.

Čajkanović je ukazivao i na mogućnost da je kruška u nekim starijim religijskim predstavama prvobitno imala drugačiji status, ali da je vremenom njena simbolika postala negativnija.

Kakve veze kruška ima sa izrazom „pao s kruške“?

Upravo ova stara simbolika može pomoći u razumevanju izraza.

Ako je kruška u narodnom verovanju predstavljala mesto povezano sa nečim neobičnim, mračnim ili natprirodnim, onda se pad sa takvog drveta mogao simbolično povezati sa gubitkom razuma, zbunjenošću ili neobičnim ponašanjem.

Tako je izraz vremenom dobio preneseno značenje. Kada za nekoga kažemo da je „pao s kruške“, ne govorimo bukvalno o njegovom padu sa drveta, već poručujemo da se ponaša kao da ne razume ono što je drugima očigledno.

„Nisam pao s kruške“ ima suprotno značenje

Zanimljivo je da se iz iste fraze razvila i veoma česta rečenica „nisam pao s kruške“.

Kada neko to kaže, zapravo želi da naglasi da nije glup, naivan ili neupućen i da ne može lako da bude prevaren.

Lingvista Milan Šipka u knjizi „Zašto se kaže?“ objašnjava upravo ovu upotrebu izraza i njegovo značenje u savremenom jeziku.

Tako je jedna stara narodna predstava o kruški ostavila trag u jeziku koji koristimo i danas, iako većina ljudi više ni ne razmišlja o tome šta se krije iza nekoliko naizgled sasvim običnih reči.

Izreka koja je preživela vekove

„Pao s kruške“ danas je samo jedna od mnogih fraza koje svakodnevno koristimo bez razmišljanja o njihovom poreklu. Međutim, iza nje se krije zanimljiv spoj jezika, narodnih običaja, verovanja i simbolike.

Bez obzira na to da li u ova stara verovanja verujemo ili ih posmatramo samo kao deo kulturne baštine, ona pokazuju koliko su nekadašnje predstave o biljkama i prirodi uticale na način na koji ljudi govore i razmišljaju.

Zato sledeći put kada neko kaže „nisam pao s kruške“, iza te naizgled šaljive rečenice možete prepoznati trag mnogo starije priče o drvetu koje je u narodnoj tradiciji imalo daleko mračniju simboliku nego što bismo danas mogli da pretpostavimo.