Vrtoglavica, nesvestica i prolazne smetnje vida mogu imati različite uzroke, ali kada se pojave iznenada i predstavljaju novu tegobu, ne treba ih olako shvatiti. Posebnu pažnju zahtevaju simptomi koji mogu ukazivati na poremećaj protoka krvi ka mozgu.

Vaskularni hirurg prof. dr Đorđe Radak upozorava da kod osoba sa značajnim suženjem karotidnih arterija prvi simptomi mogu biti znak ozbiljnog problema koji zahteva brzu medicinsku procenu.

Zašto su karotidne arterije važne?

Karotidne arterije nalaze se sa obe strane vrata i dovode krv do mozga. Njihovo suženje najčešće je posledica ateroskleroze, odnosno nakupljanja naslaga u zidovima krvnih sudova.

Prema rečima prof. dr Radaka, upravo promene na karotidnim arterijama mogu biti povezane sa nastankom pojedinih moždanih udara.

„Prvi simptom može da znači da su trombi počeli da se odvajaju sa mesta na kojem postoji suženje“, upozorio je Radak.

Zbog toga pojavu novih i iznenadnih neuroloških simptoma treba shvatiti ozbiljno i potražiti medicinsku pomoć.

Koji simptomi zahtevaju posebnu pažnju?

Pored vrtoglavice i nesvestice, upozorenje mogu predstavljati i prolazne promene vida.

Radak navodi privremeni gubitak vida, gubitak dela vidnog polja, omaglicu i treperenje pred očima kao simptome koji mogu biti povezani sa nedovoljnom prokrvljenošću oka i okolnih struktura.

Važno je, međutim, naglasiti da vrtoglavica ili nesvestica same po sebi ne znače da osoba ima suženje karotidne arterije ili da će doživeti moždani udar. Uzroci mogu biti brojni, zbog čega je za procenu neophodan pregled lekara.

Ako se iznenada pojave slabost ili utrnulost jedne strane tela, poremećaj govora, asimetrija lica, nagli gubitak vida, jaka nestabilnost ili drugi simptomi koji mogu ukazivati na moždani udar, potrebno je odmah pozvati hitnu medicinsku pomoć.

Sužena karotidna arterija ponekad ne daje nikakve simptome

Jedan od problema jeste što značajno suženje karotidne arterije može postojati bez jasnih tegoba.

„Postoje ljudi koji imaju potpuno zatvorenu jednu karotidnu arteriju, a nemaju skoro nikakve simptome, zato što se zatvaranje događalo postepeno i mozak se navikao“, rekao je Radak.

Zbog toga odsustvo simptoma ne mora nužno značiti da ne postoje promene na krvnim sudovima.

Jedan od pregleda kojim se mogu proceniti karotidne arterije jeste ultrazvučni pregled krvnih sudova vrata. Lekar na osnovu nalaza procenjuje da li je potrebno dalje ispitivanje ili lečenje.

Kada se razmatra intervencija?

Prema Radakovim rečima, kod određenih pacijenata sa simptomatskim i značajnim suženjem karotidne arterije može postojati potreba za intervencijom.

On je posebno izdvojio pacijente sa početnim simptomima i suženjem većim od 70 odsto, ali odluka o lečenju ne donosi se samo na osnovu jednog podatka. Važni su simptomi, stepen suženja, opšte zdravstveno stanje i procena lekara.

Zbog toga nije dobro samostalno zaključivati da je operacija potrebna samo na osnovu vrtoglavice ili nalaza ultrazvuka.

Koji faktori povećavaju rizik od ateroskleroze?

Aterosklerotske promene ne nastaju preko noći. Na njihov razvoj mogu uticati brojni faktori, među kojima su pušenje, povišen krvni pritisak, poremećaji masnoća u krvi, dijabetes, nedovoljna fizička aktivnost, nepravilna ishrana i genetska predispozicija.

Radak je posebno izdvojio hronični stres i štetne životne navike kao faktore koji mogu doprineti razvoju ateroskleroze.

„Naš problem je to što smo izloženi hroničnom stresu“, istakao je profesor.

Genetika takođe može imati značajnu ulogu, zbog čega se kod pojedinih osoba rizik može javiti i u mlađem životnom dobu.

Da li je potreban preventivni pregled karotida?

Ultrazvuk karotidnih arterija je neinvazivan pregled kojim se mogu uočiti promene na krvnim sudovima vrata. Međutim, pitanje ko treba da ga radi preventivno i koliko često zavisi od individualnog rizika i procene lekara.

Radak smatra da bi veća pažnja trebalo da se posveti preventivnim pregledima kod osoba starije životne dobi i onih koje imaju faktore rizika za vaskularne bolesti.

Preventiva je posebno važna kod ljudi koji imaju povišen pritisak, šećernu bolest, poremećene masnoće u krvi, puše ili imaju izraženu porodičnu sklonost ka kardiovaskularnim bolestima.

Veštačka inteligencija menja vaskularnu hirurgiju

Govoreći o budućnosti medicine, Radak je istakao i sve veću ulogu veštačke inteligencije i robotike.

Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija može pomoći u analizi ultrazvuka, skenera i magnetne rezonance, ali i u planiranju složenih medicinskih procedura.

Robotika već omogućava preciznije izvođenje pojedinih zahvata, dok lekar i dalje ima ključnu ulogu u donošenju odluka.

Radak upozorava da savremena tehnologija ne sme da dovede do toga da hirurzi izgube znanje i iskustvo u klasičnim procedurama.

Najvažnije je, ipak, da se prvi potencijalno ozbiljni simptomi ne ignorišu. Iznenadne smetnje vida, govora, slabost ili utrnulost jedne strane tela, poremećaj ravnoteže ili drugi novi neurološki simptomi zahtevaju hitnu medicinsku procenu.