Porodica kod koje je radila optužila ju je da je ukrala skupoceni sat, a nakon što se ispostavilo da optužba nije bila tačna, ponudili su joj novac i zamolili je da nastavi da dolazi.

Žena je svoje iskustvo anonimno podelila u Fejsbuk grupi „Život u Nemačkoj“, pitajući druge članove za savet. Kako je navela, devet godina se bavi čišćenjem privatnih kuća i do sada nije imala ozbiljnijih neprijatnosti sa klijentima.

Sve se promenilo prošle nedelje.

Optužili je da je uzela sat vredan 4.000 evra

Prema njenim rečima, porodica je primetila da nedostaje sat vredan oko 4.000 evra. Pošto je ona tog dana bila jedina osoba sa strane koja je boravila u kući, odmah su posumnjali na nju.

Situacija je bila toliko ozbiljna da su joj čak zapretili policijom.

Žena je, kako kaže, bila posebno povređena načinom na koji su je posmatrali i činjenicom da su nakon toliko godina saradnje bili spremni da poveruju da je upravo ona uzela vredan predmet.

Međutim, samo dva dana kasnije stigao je potpuno drugačiji poziv.

Sat pronađen, ali poverenje je nestalo

Porodica joj je javila da je njihov sin pronašao sat u automobilu.

Time je postalo jasno da čistačica nije imala nikakve veze sa njegovim nestankom. Umesto toga, porodica joj se izvinila i ponudila 300 evra, uz molbu da nastavi da dolazi i radi kod njih kao i ranije.

Upravo tu nastaje njena dilema.

„Novac mi treba, ali ne mogu da zaboravim kako su me gledali“, navela je žena, pitajući članove grupe da li bi se oni vratili na njeno mesto.

„Ne bih ni da sam hleba gladna“

Brojni korisnici odmah su joj savetovali da prekine saradnju. Mnogi su smatrali da je optužba za krađu, posebno kada je došla od ljudi koji su godinama imali poverenja u nju, bila dovoljna da se odnos trajno naruši.

„Da sam hleba gladna, ne bih“, napisala je jedna osoba.

Drugi su upozorili da bi slična situacija mogla da se ponovi. Ako bi sledeći put nešto nestalo, ponovo bi mogla da bude prva osoba na koju će posumnjati.

Pojedini komentatori smatrali su i da je ponuđenih 300 evra premalo u odnosu na pretrpljenu uvredu i stres.

Ipak, nisu svi savetovali da ode

Bilo je i onih koji su situaciju posmatrali drugačije.

Jedna žena je navela da su se porodica i njeni članovi ipak izvinili kada su shvatili da su pogrešili. Po njenom mišljenju, ljudi ponekad naprave ozbiljnu grešku u strahu da su izgubili vrednu stvar, ali činjenica da su priznali grešku i ponudili naknadu može biti razlog da se saradnja ne prekine odmah.

Drugi su joj savetovali da im jasno kaže koliko ju je optužba povredila i da tek nakon toga odluči da li može ponovo da im veruje.

Na kraju, odluka ostaje na njoj. Novac joj je potreban, ali pitanje koje je postavila otvorilo je mnogo važniju temu – koliko novca može da nadoknadi trenutak kada vas neko, nakon godina poverenja, pogleda kao lopova?