U selu Odžaci kod Trstenika živi 85-godišnji Rade Marković, skroman starac koji tvrdi da već godinama svake noći doživljava isto – u snovima, kaže, odlazi „na onaj svet“ gde ponovo susreće svoju pokojnu suprugu Zorku.

Rade kaže da živi dva života. Jedan je ovaj, svakodnevni, među ljudima i komšijama, a drugi počinje čim zaspi.

– Čim legnem da spavam, kao da više nisam ovde. Kao da sam tamo. Prvo vidim moju Zorku, ona me vodi i pokazuje mi gde je njena soba, a gde je moja. Sve je puno svetlosti, kao da svuda gore sveće – priča Rade.

Njegova supruga Zorka preminula je pre više od dve decenije, kada je on imao 63 godine, a ona 58. Iako je od tada prošlo mnogo vremena, Rade kaže da je nikada nije preboleo.

– Nikada je nisam zaboravio. U snovima razgovaramo, šetamo i srećemo ljude koji su odavno otišli sa ovog sveta – kaže on.

Prvih 40 dana osećao je da je pored njega

Starac se seća da su mu prvi dani posle Zorkine smrti bili najteži. Kaže da je naročito teško podneo dan sahrane.

– Prišao sam kovčegu, poljubio je i kada sam se okrenuo, zamalo sam pao. Taj bol nikad nije prošao – priznaje Rade.

Prema njegovim rečima, prvih četrdeset dana nakon Zorkine smrti imao je osećaj kao da je ona i dalje tu, pored njega. Posle toga su počeli snovi u kojima je ponovo viđa.

– Tamo ima mnogo ljudi, sve je obasjano svetlošću. Lepo je, to ne može da se opiše. Valjda je to taj raj – govori on.

„Pitao sam je u snu zašto me ne zove“

U snovima, kaže, ponekad prolazi kroz neobična mesta. Jednom je pokušavao da se popne uz strmo brdo, ali nije uspevao sve dok se nije prekrstio i pomolio Bogu, piše RINA.

Iako njegova priča mnogima može zvučati neobično, Rade tvrdi da mu ti snovi donose utehu i snagu u samoći.

– Jednom sam je pitao u snu: „Zašto me ne zoveš?“ Rekla mi je: „Doći ćeš jednog dana.“ Taj dan čekam već 21 godinu – kaže on.

Smrti se ne plaši

Danas Rade živi sam i dane provodi mirno u svojoj kući. Ipak, kaže da se nikada ne oseća potpuno usamljeno, jer veruje da će jednog dana ponovo biti sa svojom Zorkom.

– Smrti se ne plašim. Verujem da će doći trenutak kada će me moja Zorka pozvati i kada ćemo se opet sresti – kaže starac.