Primena nekoliko jednostavnih i potpuno besplatnih navika može trajno smanjiti vlagu u domu, sprečiti pojavu buđi i poboljšati kvalitet vazduha koji udišemo.

Tokom prelaza iz zime u proleće, mnogi u regionu Balkana suočavaju se sa istim prizorom – zamagljeni prozori i tamne mrlje buđi po ćoškovima zidova. Iako se često poseže za odvlaživačima i jakim hemijskim sredstvima, problem se neretko vraća čim se vremenski uslovi promene.

Za razliku od toga, u nordijskim zemljama poput Finska, domovi ostaju suvi i tokom dugih, hladnih zima. Razlika nije u skupoj opremi, već u razumevanju kretanja vazduha i toplote u zatvorenom prostoru, kao i u doslednoj primeni nekoliko jednostavnih pravila koja preporučuju stručnjaci za kvalitet unutrašnje klime.

Zašto se stvara kondenzacija?

Kondenzacija nastaje kada se topao i vlažan vazduh susretne sa hladnom površinom, poput prozorskog stakla ili spoljnog zida. Vlažnost u prostoru raste tokom kuvanja, tuširanja, pranja sudova ili sušenja veša.

Savremeni PVC prozori, koji znatno bolje dihtuju od starih drvenih ramova, gotovo potpuno sprečavaju prirodnu razmenu vazduha. Zbog toga vlaga ostaje „zarobljena“ u stanu, stvarajući pogodno okruženje za razvoj buđi, što može negativno uticati na zdravlje ukućana.

Nordijski pristup: kratko, ali intenzivno provetravanje

Umesto dugotrajnog držanja prozora na kip, što hladi zidove i povećava potrošnju energije, u Finskoj je uobičajena praksa takozvanog šok-provetavanja.

Osnovna pravila su:

  • Kratko i snažno provetravanje – dva do tri puta dnevno otvore se prozori (po mogućstvu na suprotnim stranama stana) na svega 3 do 5 minuta.

  • Brza razmena vazduha – ustajali i vlažni vazduh brzo izlazi, dok svež i suvlji ulazi.

  • Zadržavanje toplote – pošto provetravanje kratko traje, zidovi i nameštaj ostaju topli, pa se novi vazduh brzo zagreva bez velikih energetskih gubitaka.

Na ovaj način vlaga se uklanja efikasno, a stan ne gubi akumuliranu toplotu.

Stabilna temperatura kao preventiva

Još jedna važna praksa je održavanje ujednačene temperature tokom dana. U mnogim domaćinstvima grejanje se potpuno isključuje kada nikoga nema, a zatim se po povratku naglo pojačava.

Stručnjaci upozoravaju da nagle temperaturne oscilacije podstiču stvaranje kondenzacije. Zato se preporučuje smanjenje temperature za samo 2 do 3 stepena tokom odsustva. Tako zidovi ostaju relativno topli, čime se smanjuje mogućnost pojave kapljica na hladnim površinama.

Kontrola izvora vlage u stanu

Osim pravilnog provetravanja i stabilnog grejanja, važno je obratiti pažnju na svakodnevne navike:

  • uključiti kuhinjsku napu tokom kuvanja,

  • držati zatvorena vrata kupatila za vreme tuširanja i nakon toga provetriti samo tu prostoriju,

  • izbegavati sušenje veša direktno na radijatorima; ako se suši u stanu, prostor treba dodatno provetriti.

Dosledna primena ovih jednostavnih koraka može dugoročno rešiti problem vlage i buđi, bez dodatnih troškova, a istovremeno doprineti zdravijem i prijatnijem ambijentu u domu.