Pre samo nekoliko godina Marko (39) iz okoline Zagreba bio je uveren da se njegov život više neće značajno promeniti. Radio je posao koji ga nije ispunjavao, sastavljao kraj s krajem i nosio stalni osećaj ličnog neuspeha. Danas kaže da mu tada nije nedostajalo znanje ni sposobnost – već vera da stvari mogu krenuti drugim putem.
Prelomni trenutak dogodio se kada je iznenada ostao bez posla u firmi u kojoj je proveo gotovo deceniju. Otkaz je stigao bez mnogo najava, a sa njim i osećaj potpune nesigurnosti.
„Kada sam dobio otkaz, imao sam utisak kao da je sve stalo. Kao da sam nestao preko noći“, ispričao je za Dnevno.hr.
Meseci neizvesnosti
Naredni period obeležili su oglasi za posao, slanje prijava i razgovori koji nisu donosili rezultate. Odgovori su izostajali ili su bili negativni. Samopouzdanje je polako nestajalo.
„Svaki dan je izgledao isto. Ustaneš, pošalješ nekoliko molbi i čekaš. U jednom trenutku sam prestao da očekujem išta dobro.“
Povukao se iz društva, izbegavao pitanja poznanika i sve teže priznavao sebi da nema plan.
„Bilo me je sramota da kažem da nemam posao, a još teže da priznam da nemam ideju šta dalje.“
Mala ideja koja je promenila pravac
Prekretnica nije bila dramatična. Tokom razgovora, prijatelj mu je predložio da ozbiljnije pokuša sa servisiranjem i održavanjem informatičke opreme – nečim što je godinama radio usput, iz hobija.
U početku mu je ideja delovala nerealno.
„Mislio sam da je to glupost. Ko će meni doći? Nisam verovao da od toga može da se živi.“
Ipak, odlučio je da pokuša. Počeo je skromno, sa jednim klijentom, pa drugim. Radio je od kuće, učio iz grešaka i postepeno širio krug preporuka. Bez velikih planova, ali sa upornošću.
Danas – mir umesto straha
Tri godine kasnije, Marko vodi mali preduzetnički biznis. Prihodi su stabilni, a raspored prilagođava sebi. Ne govori o luksuzu, već o miru.
„Ne živim spektakularno, ali živim bez onog grča u stomaku. To je ogromna razlika.“
Najveća promena, kaže, dogodila se u načinu razmišljanja.
„Pre sam mislio da nisam dovoljno dobar. Danas znam da sam samo bio na pogrešnom mestu.“
Priznaje da i dalje ima dane sumnje, ali ih više ne doživljava kao poraz.
„Sada barem znam da mogu. A to menja sve.“
Njegova priča nije o brzom uspehu niti o preokretu preko noći. To je priča o malim koracima, o strahu koji nije nestao, ali više ne upravlja odlukama – i o tome kako promena često počinje tek onda kada prestanemo da tražimo izgovore i počnemo, makar malo, da verujemo u sebe.
Komentari (0)