Majčinstvo se često idealizuje kao najlepša uloga u životu, ali iza te slike neretko stoje umor bez pauze, konstantna briga i duboka usamljenost. Koliko daleko takvo stanje može da ode pokazuje ispovest majke četvoro dece iz Sjedinjenih Američkih Država, koja je u trenutku potpunog psihičkog sloma pozvala policiju – ne zbog opasnosti spolja, već zbog straha od same sebe.

Noć koja je sve prelomila

Kajli Grajms iz savezne države Juta jedne letnje večeri odlučila je da okrene broj 911, iako se nije dogodila „klasična“ hitna situacija. Njen suprug Kajl radio je do kasno, a ona je sama bila sa četvoro male dece. Nedeljama je spavala isprekidano, bez više od sat ili dva sna u kontinuitetu, što ju je dovelo na ivicu izdržljivosti.

Te večeri, oko deset sati uveče, večera još nije bila gotova, a njen najmlađi sin, star svega 15 meseci, počeo je da jede zemlju iz saksije i da se guši. Iako je uspela da reaguje na vreme i spasi dete, taj trenutak je bio okidač.

„Imala sam osećaj da me je sve sustiglo u jednom trenutku. Mesecima sam bila bez sna. Muž nije bio kod kuće. Bila sam potpuno iscrpljena – fizički, psihički i emotivno“, ispričala je Kajli za Dejli mejl.

Život pod stalnim alarmom

Dodatni teret bio je to što je dvoje njene dece dobilo dijagnozu dijabetesa tipa 1. Njena svakodnevica pretvorila se u neprekidni niz merenja šećera, alarma i straha da li će sve biti u redu. Odgovornost nije prestajala ni noću.

Kajli, koja svoju svakodnevicu deli i na TikToku, priznala je da je tog dana došla do potpune tačke pucanja.

„Na drugom kraju telefona bio je čovek koji je slušao mamu koja nije spavala mesecima i koja se gušila pod težinom dijabetesa kod bebe i još jedne dijagnoze koja je visila u vazduhu“, rekla je u videu koji je kasnije postao viralan.

„Ponavljala sam samo jedno: ‘Ne mogu da ga održim u životu.’“

„Ja sam hitan slučaj“

Kada se situacija sa detetom smirila, Kajli je shvatila da se ona sama raspada. Suze, krivica i osećaj potpune nesposobnosti preplavili su je.

„Sve me je pogodilo odjednom. Imala sam osećaj da sam zakazala kao majka, kao osoba. Davala sam sve iz prazne čaše. Znala sam da u tom stanju nisam bezbedna – ni za sebe, ni za druge“, rekla je.

Pozvala je supruga, ali je mogao da stigne tek za pola sata. U njenom stanju, to je delovalo kao večnost. Zato je ponovo pozvala 911.

Kada su je pitali šta se dešava, odgovorila je kratko:
„Ja sam hitna situacija.“

Sedela je na tremu, držeći bebu u naručju, jecajući, dok nije stigla pomoć. Policija i hitna pomoć su je smirivali dok nisu došli bolničari.

Ljudi koji su je zadržali na površini

Ubrzo je stigao i njen suprug. Oko Kajli su bili policajci i medicinski radnici koji joj nisu postavljali pitanja, nisu je osuđivali – samo su je pustili da govori i plače. Jedan od bolničara joj je dozvolio da spusti glavu na njegovo rame dok se smirivala.

Kasnije joj je obezbeđen kontakt sa kriznim terapeutom. Kada su svi otišli, Kajli je završila večeru i uspavala decu – spolja gledano, kao da se ništa nije dogodilo.

Ali, kako kaže, istina je bila drugačija.

„Nisam želela da se ubijem. Nikada nisam želela da naudim svojoj deci. Samo sam želela izlaz. Jednu noć sna. Jednu noć bez alarma, bez pištanja monitora, bez straha.“

Poziv koji je promenio sve

Taj jedan poziv postao je prekretnica. Kajli i njen suprug shvatili su da ne mogu sve sami i počeli su da prihvataju pomoć – od čuvanja dece do svakodnevnih obaveza. Iako briga o deci sa ozbiljnim zdravstvenim potrebama i dalje traje, Kajli danas kaže da je stabilnija i svesnija svojih granica.

„Roditeljsko sagorevanje je stvarno. I ima toliko roditelja koji ovo prolaze duže i teže nego ja. Vidim vas. Zaslužujete pauzu, zagrljaj i razumevanje“, poručila je.

„Nisi sama“

Njena priča, objavljena na TikToku pod imenom @doubledoseofdiabetes, prikupila je više od pet miliona pregleda i hiljade komentara podrške.

„Bravo što si pozvala 911. Prepoznala si da ti treba pomoć – i to je hrabrost“, napisala je jedna korisnica.

„Plačem dok ovo čitam. Trenutno sam u istoj situaciji i imam osećaj da me niko ne čuje“, dodala je druga.

„Sve što mi je tada trebalo bila je pauza. Samo jedna“, napisao je jedan roditelj, deleći slično iskustvo.