Naučnici su u utorak ponovo pomerili kazaljke takozvanog „sata sudnjeg dana“ i doveli ih najbliže simboličnoj ponoći u istoriji ovog upozoravajućeg modela. Prema njihovoj proceni, čovečanstvo je sada na samo 85 sekundi od globalne katastrofe, što je četiri sekunde bliže nego prošle godine.

Kao glavne razloge naveli su rastuće nuklearne tenzije između velikih sila, urušavanje sporazuma o kontroli naoružanja, rat u Ukrajini, sukobe na Bliskom istoku, ali i sve veću i nekontrolisanu primenu veštačke inteligencije u vojne i bezbednosne svrhe.

Nuklearne sile, ratovi i trka u naoružanju

„Bilten atomskih naučnika“, organizacija sa sedištem u Čikagu koja vodi ovaj simbolični sat još od 1947. godine, upozorava da se svet nalazi u izuzetno nestabilnoj fazi. Prema njihovim rečima, odnosi između Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Kine postaju sve agresivniji, dok su međunarodni sporazumi koji ograničavaju broj nuklearnih bojevih glava ozbiljno ugroženi ili potpuno zamrznuti.

Posebno se ističu rat u Ukrajini, napetosti između Indije i Pakistana, kao i situacija na Korejskom poluostrvu i oko Tajvana, gde svaka eskalacija nosi potencijal za širi sukob sa nuklearnim posledicama.

 Veštačka inteligencija – nova opasnost koju svet još ne kontroliše

Pored klasičnih vojnih pretnji, naučnici sve češće upozoravaju i na rizike koje nosi ubrzan razvoj veštačke inteligencije. Kako navode, AI se već koristi u vojnim sistemima, analizi podataka i donošenju odluka, što otvara mogućnost za greške, zloupotrebe i automatizovane sukobe.

Dodatni problem predstavlja i širenje dezinformacija putem veštačke inteligencije, što može destabilizovati političke sisteme i dodatno povećati rizik od konflikata.

Klimatske promene i slabljenje globalnog liderstva

Stručnjaci upozoravaju da klimatske promene ostaju ozbiljna i dugoročna pretnja, dok politička volja za zajedničko delovanje slabi. Prema njihovim ocenama, svet se sve više kreće ka „novom imperijalizmu“, u kome države stavljaju sopstvene interese ispred globalne bezbednosti.

Aleksandra Bel, predsednica „Biltena atomskih naučnika“, izjavila je da poslednje četiri godine pokazuju konstantno pogoršanje bezbednosne situacije i da nijedan ključni rizik nije značajno smanjen.

Ističu sporazumi, testiranja se vraćaju

Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da poslednji važeći sporazum o ograničenju nuklearnog naoružanja između SAD i Rusije ističe početkom februara. Iako je ruska strana predložila produženje, zvaničan dogovor još nije postignut.

Uz to, Sjedinjene Američke Države su najavile obnovu priprema za nuklearna testiranja, što bi bio prvi takav potez posle skoro tri decenije. Poslednja zemlja koja je izvodila nuklearne probe bila je Severna Koreja 2017. godine.