Amerikanac Stiven Čejs (33) iz Jute ispričao je neverovatno iskustvo sa retkim neuropsihijatrijskim stanjem zbog kog je, nakon operacije desnog kolena, iznenada počeo tečno da govori španski – iako taj jezik praktično nikada nije znao.

Operacija je obavljena kada je imao 19 godina, zbog povrede zadobijene tokom igranja fudbala.

Iako oporavak posle operacije obično nije prijatan, Čejs je ostao potpuno zatečen kada se probudio iz anestezije i shvatio da govori španski. Do tada je imao svega nekoliko časova tog jezika u školi i svoje znanje je opisivao kao — krajnje osnovno, piše LADbible.

„Nisam govorio španski. Imao sam ga samo jednu godinu u srednjoj školi“, objašnjava Čejs.
„To je bio početni nivo, baš slabo znanje. Možda sam znao da brojim do deset i par osnovnih fraza.“

„Bio sam u šoku, ljudi su me molili da govorim engleski“

Sećanja na taj trenutak su mu delimično maglovita:

„Ne sećam se da sam svesno govorio španski. Ljudi su me molili da pričam engleski i bili su potpuno zbunjeni. Nisam bio sposoban dugo da govorim španski, ali sam bio strašno šokiran.“

Ova neobična pojava posledica je izuzetno retkog stanja poznatog kao sindrom stranog jezika (Foreign Language Syndrome – FLS), koji se ponekad naziva i sindrom stranog akcenta. Reč je o naglom i nevoljnom prelasku na strani jezik ili naglasak, pri čemu pacijent može zvučati fluentno u jeziku koji inače ne poznaje.

Retko stanje: zabeleženo jedva oko 100 slučajeva

Prema podacima Nacionalne medicinske biblioteke, FLS može biti izazvan povredama mozga, jakim psihološkim stresom ili buđenjem iz anestezije. U slučajevima povezanim sa anestezijom, promena može trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati.

Stanje je izuzetno retko — Cleveland Clinic navodi da je od otkrića 1907. godine potvrđeno svega oko 100 slučajeva širom sveta.

„Mozak mi se prebacio na španski jer sam ga stalno slušao“

Zanimljivo je da je Čejs doživeo sličnu pojavu posle svake svoje operacije, a veruje da je razlog to što je odrastao u okruženju sa mnogo Hispanoamerikanaca:

„Često sam slušao taj jezik oko sebe. Provodio sam puno vremena u kući najboljeg prijatelja, a njegovi roditelji su stalno govorili španski.“

Dodaje da nikada zapravo nije razumeo šta govore, ali mu je jezik bio stalno „u ušima“ — što je, kako veruje, njegovom mozgu bilo dovoljno da ga „aktivira“ u trenucima posle anestezije.