STARI SRPSKI KALENDAR KOJI ĆE VAS ZAPREPASTITI Januar, februar i septembar su imali potpuno drugačija imena!

Njihova značenja i poreklo detaljno je objasnila Aleksandra Marinković Obrovski, filološkinja i osnivačica sajta Svevlad, posvećenog istoriji starih Slovena.

Meseci u staroslovenskom kalendaru

U staroslovenskom jeziku Mesec se nazivao Luna, što znači „svetleti“, dok reč „mesec“ (staroslovenski „Мясаць“) potiče od korena „mas“ ili „masa“, što znači „mera“. Meseci su započinjali pojavom Novog Meseca, a taj trenutak pratio je niz običaja i verovanja.

Na primer:

Ako se želja zaželi pri prvom srpu Meseca, verovalo se da će se ostvariti.

Novac u džepu tokom Novog Meseca donosi finansijsku sreću tokom celog meseca.

U nekim krajevima bilo je zabranjeno pranje rublja ili sečenje voćki, jer bi to donelo nesreću.

Narodni nazivi meseci i njihova značenja

Stari Sloveni su imena meseci vezivali za prirodne pojave:

Siječanj – od reči „seći“

Veljača – mesec promena

Travanj – mesec bilja

Grozdober – mesec berbe grožđa

Studen – hladni mesec

Nazivi su se razlikovali po regionima. U Nišu, januar je bio koložeg, dok se u Timoku pamte nazivi poput trešnjar (jun), žetvar (jul), grozdober (septembar), listopad (oktobar) i koledar (decembar).

Najstariji zapisi datiraju iz 15. veka, dok je Vuk Karadžić u 19. veku u Dubrovniku zapisao hrvatske varijante: siječanj, veljača, ožujak, travanj, lipanj, srpanj, kolovoz, rujan, listopad, studen i prosinac.

Crkva je dodatno uticala na imenovanje, pa nastaju nazivi meseci kao što su bogojavljenski, sretenjski i blagoveštenski, u skladu sa velikim praznicima.

Dani u nedelji i njihovo staroslovensko poreklo

Stari Sloveni su imali i sopstvene nazive za dane u nedelji, povezane sa religijom i svakodnevicom. Prema Jakobu Grimu:

Ponedeljak – dan posle nedelje

Utorak – drugi dan

Sreda – srednji dan

Četvrtak – četvrti dan

Petak – peti dan

U nekim teorijama, sedmica je nekada imala šest dana, gde je šesti dan bio „dan kada se ne dela“ – prethodnik nedelje. Pet takvih nedelja činilo je mesec od 30 dana, što se slagalo sa lunarnim menama.

Četvrtak je bio posvećen bogu Perunu, a kod Baltičkih i Polapskih Slovena taj dan se i danas naziva „Perendan“. Prava sedmica od sedam dana uvodi se tek sa prihvatanjem hrišćanstva, kada se pojavljuje i subota, iz starojevrejske reči „sabata“ (dan odmora).

Narodni mesečnik i običaji

Pored crkvenih praznika, narod je stvorio sopstveni mesečnik običaja i verovanja:

Januar – Tucindan, Božić, Bogojavljenje, Savindan

Mart – Mladenci

April – Blagovesti

Maj – Đurđevdan

Jul – Ognjena Marija

Pastiri su koristili drvene kalendare, urezivajući znakove za dane: krst za nedelju, kosu crtu za manji praznik, običnu crtu za običan dan. Svake nedelje odsecali su deo štapa, beležeći prolazak vremena.

Jedan naziv mogao se koristiti za dva meseca. Na primer, studen je označavao i novembar i decembar, zbog klimatskih razlika između severa i juga. Takođe, nazivi zavise od prirodnog okruženja: kod Hrvata, lipanj označava jun, jer tada cveta lipa, dok kod Poljaka lipa cveta mesec dana kasnije, pa je lipiec jul.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI