DEVOJČICA JE POSLATA KOD PSIHOLOGA ZBOG CRTEŽA SVOJE KUĆE Otkrili su da joj je otac slavni arhitekta, a kuća - remek-delo

Autor: Redakcija Alo

Razonoda

03.05.2025

08:30

Kada je devojčica nacrtala neobičnu podzemnu kuću, morala je u školi da objašnjava da je njen otac čuveni arhitekta.

kuća — Foto: Printscreen/Foto: Foto: Youtube/printscreen

prethodna vest

NIKO NE MARI KAD IH PIJE Probiotik se nikad ne uzima u ovo vreme i zajedno sa ovim lekovima

19:06

sledeća vest

PRESOLILI STE KUPUS? Bez brige, jedna namirnica rešava problem ako se ubaci u bure, a nije krompir

18:38

Havijer Senosijan je meksički arhitekta čiji rad karakteriše duboka veza sa prirodom i upotreba zakrivljenih oblika.

- Živeli smo u kući koju sam projektovao. Moje ćerke su išle u školu u blizini. Jednom su ih zamolili da nacrtaju svoju kuću, moja ćerka tada nije imala ni četiri godine. Nacrtala je nešto poput smeđe sa zelenom odozgo i kada je učiteljica to videla, zabrinula se i pozvala školskog psihologa - ispričao je arhitekta.

- Moja žena je morala da ide u školu i rekli su joj da su zabrinuti zbog toga kako je naša ćerka nacrtala svoju kuću, pa im je žena objasnila da sam ja arhitekta i da mi zapravo živimo pod zemljom - dodao je Havijer Senosijain.

Senosijanova organska arhitektura teži stvaranju prostora koji podsećaju na prirodne oblike kao što su školjke, pećine i životinjska jazbina.

Kuća o kojoj govori u videu i u kojoj je živeo sa porodicom zove se „Casa Orgánica“ i jedan je od njegovih najpoznatijih projekata, izgrađen 1985. godine u Naukalpanu, severozapadno od Meksiko Sitija.

View this post on Instagram

A post shared by Architectural Digest (@archdigest)

Inspirisana oblikom kikirikija, kuća se sastoji od dva ovalna prostora povezana uskim hodnikom, koji simbolizuju dan i noć.

Struktura je gotovo nevidljiva u pejzažu, jer je prekrivena vegetacijom. Stvoren je utisak da je deo prirodnog okruženja.

Unutrašnjost kuće podseća na umetničku instalaciju: tu je prostrana dnevna soba, spavaće sobe, kupatilo i kuhinja, sve povezano jedinstvenim hodnikom koji izgleda kao dugačka puževa školjka.

Prirodno svetlo ulazi kroz otvore, reflektuje se od belih zidova i stvara igru senki koja se menja tokom dana.

Jedna zanimljiva stvar je da je arhitekta projektovao kuću prema proporcijama ljudskog tela, vodeći računa o tome kako ljudi prirodno reaguju na prostor. Verovao je da pravougaoni i oštri prostori ne stimulišu ljudsku psihu na pozitivan način, dok okrugli, zakrivljeni oblici stvaraju osećaj mira i pripadnosti.