BALETSKI BUNTOVNIK Strast i tajne poznatog baletana Rudolfa Nurejeva
Od ranog detinjstva, Nurejev je pokazivao neverovatan talenat.
Rođen u Baškiriji, siromašnoj oblasti Sovjetskog Saveza, uspeo je zahvaljujući izuzetnoj posvećenosti da se upiše na prestižnu Baletsku akademiju „Vaganova“ u Lenjingradu.
Tu je započeo svoje prve značajne umetničke korake, ali i složene ljubavne odnose koji su ga pratili kroz ceo život.
Jedna od žena koje su igrale važnu ulogu u njegovom životu bila je Kubanka Menija Martinez, njegova prijateljica i povremena ljubavna pratnja.
Iako je njihova veza ostala u granicama platonske ljubavi, ona je predstavljala ključni emotivni oslonac za Nurejeva.
Njegova harizma i talent privukli su i pažnju Li Radzivil, sestre Džeki Kenedi, koja je, kako se pričalo, s njim ostvarila i intimnu vezu.
Uprkos svemu, njegova istinska ljubav bila je usmerena ka muškarcima, posebno prema Dancu Eriku Brunu, s kojim je imao dugu i burnu romansu.
Nurejev je 1961. godine doneo odluku koja je promenila tok njegovog života, tokom turneje u Parizu pobegao je iz Sovjetskog Saveza i zatražio politički azil.
Taj čin učinio ga je prvim sovjetskim umetnikom koji je dezertirao tokom Hladnog rata, a samim tim i legendom.
Ubrzo je postao najtraženiji baletan na svetu, nastupajući u Kraljevskom baletu u Londonu i sarađujući sa najvećim imenima baletske umetnosti.
Na vrhuncu slave, u vreme kada su se prvi slučajevi HIV-a i side pojavili u Evropi, Nurejev nije bio svestan ozbiljnosti bolesti.
Godinama je ignorisao simptome, sve do 1984. kada mu je dijagnostikovan HIV. Iako je nastavio da pleše uprkos progresiji bolesti, 1992. godine njegovo zdravstveno stanje se dramatično pogoršalo.
U poslednjim mesecima života napisao je svojevrsni testament pod nazivom "Pismo plesu", u kojem je izrazio zahvalnost za dar koji mu je obeležio život:
"Svaki čovek treba da pleše čitavog života. Ne da bude baletan, već da pleše. Oni koji nikada ne spoznaju to zadovoljstvo propuštaju suštinu postojanja. Umirem, ali u mislima još plešem…"
Rudolf Nurejev preminuo je 6. januara 1993. godine, ostavljajući za sobom bogato umetničko nasleđe i priču o čoveku koji je živeo strastveno, bez kompromisa, do samog kraja.
BONUS VIDEO:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
Razonoda
Komentari (0)