Mnogi vlasnici pasa imaju utisak da njihov ljubimac tačno zna kada nešto nije u redu. U trenucima tuge pas često prilazi bliže, naslanja se uz vlasnika, gleda ga pravo u lice ili jednostavno ostaje pored njega. Takvo ponašanje nije slučajno – sve veći broj istraživanja potvrđuje da psi mogu da prepoznaju ljudske emocije, uključujući i tugu.

Psi pažljivo „čitaju“ lice i govor tela

Tokom hiljada godina života uz čoveka, psi su razvili izuzetnu sposobnost posmatranja ljudskog ponašanja. Oni obraćaju pažnju na izraze lica, držanje tela i pokrete. Razlikuju osmeh od zabrinutog ili tužnog izraza, a spušten pogled, povijena ramena ili odsustvo energije za njih su jasni signali da se raspoloženje promenilo.

Psi primećuju i suptilne promene u kretanju – sporije hodanje, uzdahe ili dugotrajno ležanje. Sve to im govori da vlasnik nije uobičajeno raspoložen.

Ton glasa im otkriva emocije

Iako ne razumeju značenje reči kao ljudi, psi veoma dobro prepoznaju emociju u glasu. Tih, spor ili drhtav ton često prate tuga i stres. Na takav glas pas može reagovati mirnijim ponašanjem, približavanjem ili blagim dodirom njuškom ili šapom.

Zato se često dešava da pas legne pored vlasnika koji govori tiho ili plače. On ne reaguje na ono što je izgovoreno, već na emocionalni naboj koji čuje u glasu.

Psi mogu da osete i promene u mirisu

Tuga i stres izazivaju hormonske promene u ljudskom telu, koje utiču i na telesni miris. Ljudi to uglavnom ne primećuju, ali psi, zahvaljujući izuzetno razvijenom čulu mirisa, mogu da registruju i najsitnije promene.


Za psa je kombinacija drugačijeg mirisa, izraza lica i tona glasa jasan znak da se sa vlasnikom dešava nešto neuobičajeno.

Zašto su neki psi posebno nežni kada ste tužni

Kada pas prepozna da je vlasnik neraspoložen, često pokazuje pojačanu potrebu za blizinom. Naslanjanje, spuštanje glave u krilo, tiho ležanje pored osobe ili praćenje po stanu mogu se posmatrati kao oblik instinktivne podrške.

Psi su izrazito društvene životinje. U svojoj „čoporskoj“ logici, čovek je član njihove grupe, pa pas prirodno želi da ostane blizu kada oseti slabost, napetost ili uznemirenost.

Svaki pas reaguje na svoj način

Ipak, ne reaguju svi psi isto. Neki odmah traže kontakt i bliskost, dok se drugi povlače, ali i dalje pažljivo prate situaciju. Na to utiču pasmina, karakter, iskustva iz ranog perioda i kvalitet odnosa sa vlasnikom.

Psi naviknuti na maženje češće nude fizički kontakt, dok oprezniji psi brigu pokazuju diskretnije – tihim ležanjem u blizini ili budnim posmatranjem.

Šta to govori o vezi čoveka i psa

Sposobnost psa da prepozna ljudske emocije dodatno učvršćuje posebnu vezu između čoveka i životinje. Pas ne reaguje samo na komande, već i na raspoloženje svog vlasnika, zbog čega je važno znati da stres i tuga ne ostaju neprimećeni.

Smiren ton, nežan pristup i dosledno ponašanje pomažu psu da se oseća sigurno, čak i kada vlasnik prolazi kroz težak period. U takvim trenucima, blizina i dodir često donose olakšanje i psu i čoveku, čineći njihov odnos još dubljim i snažnijim, piše Index.hr.