Najranije sahranjivanje ljudi u Africi, datira pre 78.300 godina, pronađeno u kenijskoj pećini
Foto: Alo.rs

Foto: Alo.rs

 

Pećina u Keniji sada je identifikovana kao najstarije ljudsko groblje u Africi, a datumi luminiscencije pokazuju da se sahrana dogodila pre oko 78.300 godina. Iskopavanjem pećine Panga ia 

"Čim smo prvi put posetili Panga ia Saidi, znali smo da je to mesto posebno", rekla je profesorka Nikole Boivin, glavni istražitelj originalnog projekta, u izjavi. 

Telo u grobu bilo je postavljeno na desnoj strani, nogu privučenih do grudi. Analiza zuba otkrila je da je reč o telu deteta starog između 2,5 i 3 godine, kome je sada nadimak Mtoto - što znači "dete".

"Počeli smo da otkrivamo delove lobanje i lica, sa netaknutom zglobom donje čeljusti i nekim neispucanim zubima na mestu", rekla je profesorka Maria Martinon-Torres, direktorka Nacionalnog istraživačkog centra za evoluciju čoveka (CENIEH) u Španiji, gde su se analize ostataka ispitivale. "Zglob kičme i rebara takođe je bio zapanjujuće očuvan, što sugeriše da je to bilo nesmetano sahranjivanje i da se raspadanje tela odvijalo upravo u jami u kojoj su pronađene kosti."

Kosti u grobu prvi put su otkrivene 2013. godine, a cela grobnica je u potpunosti otkrivena 2017. godine. Izgleda da je jama namerno iskopana, a telo je brzo prekriveno talogom sa poda pećine nakon što je postavljeno u grobnicu, što ukazuje bilo je namerno. Izgledalo je da je telo bilo umotano u pokrov od kvarljivog materijala, a položaj lobanje ukazivao je da je jastuk stavljen ispod glave. Iako nije bilo znakova poklona ili prinosa, kao što se moglo videti kod drugih novijih sahrana, postupanje sa pokojnicima sugerisalo je da je sahranjivanje obuhvatalo ritual u kojem su učestvovali mnogi članovi zajednice.

Ovo je najraniji poznati namerni pogreb modernih ljudi u Africi. Procena detetovog skeleta i zuba pokazala je da su najverovatnije Homo sapiens - međutim, zadržali su neke arhaične osobine u zubima, povezujući ih sa drugim drevnim ljudskim precima.

"Pokop Panga ia Saidi pokazuje da je inhumacija mrtvih kulturna praksa koju dele Homo sapiens i neandertalci ", rekao je autor studije profesor Mišel Petraglia sa Instituta Mak Planck. "Ovo otkriće otvara pitanja o poreklu i evoluciji praksi na sahranama između dve blisko povezane ljudske vrste i stepenu u kome se naša ponašanja i osećanja razlikuju".

  Kliknite za više vesti

Komentari (0)

Loading