EMISIJA DANA „Hronologija jednog bombardovanja, četvrta epizoda“

Promo RTS

 

20.55 RTS1

Hronologija jednog bombardovanja, četvrta epizoda 

Maj je mesec intenzivnih napada i mesec intenzivnog stradanja tokom NATO bomabardovanja Jugoslavije 1999. godine. NATO tokom maja dnevno ima i po 600 naleta aviona. Jasno je da NATO želi kraj rata i da čelnici vojne alijanse gađaju sve,  svaku metu koja bi doprinela kraju sukoba. Rat koji je bio planiran da traje tri dana, ušao je već u svoj treći mesec trajanja.  Četvrta epizoda dokumentarnog serijala Hronologija jednog bombardovanja  prati događaje tokom maja 1999. godine U maju je u Jugoslaviji pogođeno sve ono što po međunarodnim konvencijama nije smelo da bude pogođeno. Gađana  je ambasada jedne zemlja, pogođena je bolnica, bombe su pale i na zatvor. Zgrada ambasade Republike Kine bombardovana je u noći između 7. i 8. maja. Troje kineskih državljana tada je poginulo. To su bili novinari koji su za kineske medije izveštavali o bombardovanju Jugoslavije. NATO je priznao grešku i izrazio žaljenje uz objašnjenje koje je malo ko očekivao - za sve je kriva zastarela mapa Beograda koju je CIA dala a NATO  koristio u planiranju akcije bombardovanja. Potom bombe padaju i na bolnicu. Pogođena je zgrada neurologije Kliničko bolničkog centra Dragiša Mišović. Tada su stradala tri pacijenta koja su se u bolnici nalazila na lečenju. Teško je oštećena i zgrada ginekologije koja se nalazila u neposrednoj blizini i u kojoj je u tom trenutku bilo oko 40 porodilja. Za granatiranje bolnice „Dragiše Mišović“ u Beogradu koja je vidno bila obeležena crvenim krstom izgovor je bio drugačiji. Kako su rekli „ jedan projektil je pogrešno usmeren“ i preleteo je metu za 450 metara. Bombardovanje zatvora Dubrava na Kosovu i Metohohiji predstavlja najkontraverzniji događaj tokom bombardovanja. NATO je u nekoliko navrata 19. i 21.maja bombardovao zatvor u kojem se nalazilo oko 1000 pripadnika UČK, koji su bili optuženi i osuđeni za terorizam, ubistva policajaca i civila. Skoro svaka zgrada u zatvoru, koji je važio za jedan od najvećih zatvora u bivšoj SFRJ,  je bila uništena. 97 zatvorenika je tada stradalo. Albanski svedoci tvrde da su zatovrenike većinom ubile srpske snage bezbednosti, srpske vlasti su govorile da su to sve žrtve NATO bombardovanja. Četvrdi deo serijala ”Hronologija jednog bombardovanja” donosi ekskluzivnu priču o tome šta se u Dubravi tih dana dešavalo.  Inače, Međunarodni sud za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji  odustao je od optužnice za zločin počinjen nad zatvorenicima u Dubravi. Kao i Račak, i Dubrava je izuzeta iz optužnice protiv srpskih generala vojske i policije. Četvrti deo serijala bavi se i borbama koje su se između Vojske Jugoslavije i UČK vodile na graničnim karaulama na Košarama i Paštriku. Bili su to pokušaji kopnene ofanzive sa teritorije Albanije na Kosovo i Metohiju. Da vojnici VJ tada nisu odbranili granicu države, pitanje je kakva bi bila sudbina srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Koriša, bombardovanje kolone albanskih izbeglica, druga NATO greška u manje od mesec dana. Bilans 87 stradalih civila, uglavnom deca mlađa od 15 godina. Četvrti deo serijala donosi priče novinara koji su došli u Korišu neposredno nakon NATO avio napada. Puno razloga da, večernje sate provedete uz Prvi program RTS-a. U sredu, u 21 sata premijerno će biti emitovan četvrti deo serijala Hronologija jednog bombardovanja.

Foto: IMDB

 

23.15 Prva

Mostovi okruga Medison 

Frančeska je bila udata za Ričarda Džonson i s njim je živela na usamljenoj farmi u okrugu Medison, u Ajovi. Nakon njene smrti, njena deca Karolina i Majkl otkrivaju da je u svom dnevniku Frančeska opisala ljubav s izvesnim fotografom Robertom Kinkejdom. Veza je trajala samo četiri dana, a sve se dogodilo u leto 1965. godine, dok su muž i deca bili na velikom sajmu. Kinkejd je svojim malim kamionom zalutao tražeći mostove okruga Madison koje je trebalo da snimi. Zaustavio se pred Frančeskinom kućom i ona mu je pokazala put. Sprijateljili su se, a odmah i zaljubili jedno u drugo. Bio je to početak ljubavne priče koja je trajala tek nekoliko dana i živela u njihovim uspomenama više od 20 godina. Uloge: Klint Istvud, Meril Strip.

Foto: IMDB

 

22.15 B92

Mračna voda 

Skot Viler je operativac koji se budi iz nesvesti i otkriva da je zarobljen na bivšoj nuklearnoj podmornici, koju sada CIA koristi kao svoju tajnu lokaciju. Sa njim je i još jedan zarobljenik, Marko. Zbunjen, polako počinje da se priseća događaja iz prošlosti. Viler je, zajedno sa svojom partnerkom, radio na razotkrivanju kanala kojim su curile poverljive informacije iz Agencije. U jednoj opasnoj akciji, Vilerova partnerka bude ubijena, a Viler drogiran i zatvoren na podmornici. Dok ga ispituju, jer je optužen da je ubio partnerku, Viler otkriva da je, upravo, agent koji ga ispituje - Rouds, izdajnik. Rouds će ubiti ostale agente CIA-e, koji se nalaze u podmornici i primorati članove posade da slušaju njegova naređenja.  Uloge: Žan Klod van Dam, Dolf Lundgren.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI